Dragi moj Kobe, pišem ovaj tekst, a ruke mi drhti… Okej, nećemo, nisu ovo Maratonci. Pišem ovo kao omaž tebi, kao nekome koga sam mrzeo najviše na svetu i tek kada si otišao shvatio sam zašto je to tako.
Kao prvi poznati igrač klincu od 12 godina, koji te je gledao na RTS-u (da da omladino, RTS je prenosio finale NBA 2009. godine), ostao si jedini upečatljiv i poznat, da ne pominjen igrice NBA live na telefon, pa NBA 2K11-12-13… U svakom tom čudu ti si bio najbolji, jer si to prosto ti, moraš uvek i svuda da budeš najbolji. Prokletnik.
Šesta je godišnjica tvoje pogibije, tog jezivog januara te vrlo turbulentne 2020. godine, koja će osim tvoje smrti doneti i zatvaranja, maske, vakcine, strah svuda u svetu. Već sam jedan tekst pisao baš o momentu gde sam bio, šta sam radio (spremao kolokvijum), kako sam se šokirao kada sam pročitao da si ti bio u tom helikopteru.
Delom ću se ponoviti, znaš i sam, mrzeo sam te, mrzeo jer si najbolji, jer si najveći radnik, jer imaš taj prokleto dobar fejdavej preko 6 ruku, no taj trenutak tvoje pogibije ostavio me je u šoku kao nikad do tad. Verovatno je to bila prva smrt javne ličnosti koja me je toliko šokirala, a ne bi trebalo, zar ne? Rekao sam da te mrzim, tj. bar sam do tog trenutka mislio da je to tako, pa bi kao i svaki mrzitelj realno trebao biti srećan što si umro, zar ne? Ipak ne, ostavio sam sve što sam radio i listao, listao, listao sve moguće mreže da vidim da slučajno nije greška, ali to nije bio slučaj ovoga puta, bila je to naznaka da će godina biti sranje i itekako se ispostavilo da je tako… Sve otišlo u 3 materine dobri moj… Posle su bili kovidi, karantini, ratovi, ma toliko gluposti… Da ti ne pričam, vidiš valjda i sam.
U međuvremenu sam ja taj fakultet i završio, promenio nekolike poslove, zaljubio se, nisam se oženio (još), no utisak ostaje manje više isti, januar za mene nekako mučan mesec u dva dana nosi veliku tugu. Osećam da pišem nebuloze, kao da je ovo roman toka svesti, ali zaista nije, jednostavno pokušavao sam dugo, a pokušavam i sada da shvatim i da sročim što sam ja mrzeo velikog Kobija Brajanta, jedino što mi pada na pamet – jer je najbolji.
Živeli Bean. Živeli i živećeš!
Uzdravlje
