Mnogi strani igrači kroz istoriju svih sekcija Jugoslovenskog sportskog društva ostavili su dubok trag, posebno u košarkaškom klubu, gde su u poslednjih nekoliko godina značajno doprineli mnogim uspesima. Ipak, posebno se izdvajaju igrači jedne nacionalnosti, kako po doprinosu na terenu, tako i po ljubavi koju su ovde dobili i koju nose sa sobom prema Partizanu, ma gde god da su i ma gde igrali.
Naravno, kada pogledate naslov nije teško pogoditi da je reč o Francuzima. Pre ratova Srbi su gajili veliku ljubav prema ovom narodu i zemlji ali ta ljubav je vremenom izbledela. No, o tome nećemo govoriti – fokusiraćemo se na nešto lepše.
Frank Ntilikina je svojim dolaskom na početku ove sezone kompletirao petorku košarkaša iz zemlje “Trikolora” koji su branili crno-bele boje. Prvi koji je zakoračio tim putem bio je Leo Westermann, jedan od tri “Duletove ruže” iz zemlje “Galskih petlova”. Francuski plejmejker stigao je u beogradski klub 2012. godine. Nažalost, u drugoj sezoni doživeo je tešku povredu, što ga je sprečilo da pokaže svoj puni potencijal. Nakon oporavka napustio je Partizan.
Nekoliko meseci nakon dolaska momka iz Agena, u Partizan stiže i jedan od najvoljenijih igrača među navijačima – Žofri Lovernj. Njegova ljubav prema crno-belima dobro je poznata, a san da ponovo obuče sveti dres živi i danas. Svaka reč o njegovoj privrženosti klubu je suvišna i najveći dokaz te ljubavi jeste tetovaža koju je uradio nakon odlaska iz Partizana.
Početkom sledeće sezone stiže i tada mlađani Boris Dalo, koji možda nije ostavio dubok trag na terenu ali je osvojio srca navijača svojim temperamentom i smislom za humor. Grobari i dan danas pamte njegove šale sa Sašom Pavlovićem.
Jedan od onih igrača koji je pokazao najviše od povratka Željka Obradovića i koga navijači s nestrpljenjem čekaju da se vrati a sigurno i on i njegova porodica, jeste Mathias Lessort. Ne moramo da pominjemo kakav status imaju kod navijača, posebno njegova supruga Trejsi i sin, koji su stalno gosti na utakmicama Partizana.
I za kraj, Frenk Ntilikina, koji polako ali sigurno ulazi tamo gde je i stameni centar. Osim što je dobar prijatelj s njim, počeo je i da vodi navijanje pa nas ne bi iznenadilo ako još jedan poklon u vidu megafona od navijača završi u njegovim rukama, budući da je par puta vodio navijanje nakon utakmica.
Svima njima je još jedna stvar, osim ljubavi prema Partizanu, zajednička – svi govore srpski, skoro kao maternji jezik. Izuzev Ntilikine, koji će im se uskoro gotovo sigurno pridružiti.
