Majčinska ljubav
Kažu da je majčinska ljubav nešto što je večno. Kažu da majke vole svoju decu bez pogovora, beskonačno. Ipak, majka te nosi 9 meseci, ipak si bio deo nje. Ipak, on je nije doživeo, bar ne odmah.
Kao sasvim mala beba, prvo je ostao bez oca – ona klasična priča, ali reći ćemo samo da ga je otac napustio. Potom ga je sa 13 godina majka izbacila iz kuće jer joj se nije sviđalo kako izgleda. Nakon toga je spavao kod drugara iz škole jer nije imao gde, dok ga porodica jednog od prijatelja kod kojih je boravio konačno nije usvojila.
Kasnije je upisao neki manje značajan fakultet, jer nije bio visoko rangiran u srednjoj školi. Međutim, 2008. godine dobija stipendiju da pređe na Marquette, fakultet poznat po tome što je iznedrio Dwaynea Wadea. Nakon nešto slabije prve godine, ustaljuje se u prvoj postavi i naredne dve sezone igra u March Madnessu.
Na draftu 2011. godine, kao poslednji pik prve runde, bira ga Chicago – tim koji će iste godine nepovratno izgubiti Derricka Rosea. Nakon perioda adaptacije u prvoj sezoni, gde je igrao manje od 10 minuta po meču, ubrzo ulazi u sistem Toma Thibodeaua i već u trećoj sezoni postaje stalni starter, igrajući skoro 40 minuta po meču. U četvrtoj sezoni dobija nagradu za Igrača koji je najviše napredovao i prvi poziv na All-Star. Iz Chicaga je otišao prvo u Minnesotu, gde je priča poznata – nakon jedne sezone biva trejdovan u Philadelphiju, gde se scenario ponavlja.
Na pitanje šta nikada ne bi obukao, u jednom intervjuu odgovorio je dres Miami Heata. Ali nikad ne reci nikad, zar ne? Potom dolazi poziv Miamija, i već u prvoj sezoni – doduše u “bablu” u Disneylandu – odlazi u veliko finale. Lakersi su tada bili bolji, ali to nije poenta priče. Sada je Miami ponovo u finalu konferencije, drugi put u tri godine, a on beleži 28.7 poena, 7.6 skokova, 5.4 asistencija i 2.1 ukradenih lopti po meču. Pravi vođa, pravi pitbull (da izvine John Hollinger), ili, kako ja volim da kažem, pravi “ker” ovog cirkusa zvanog NBA.
Nisam želeo da opterećujem brojkama i datumima, jer poenta priče nije u biografiji ovog čoveka već u njegovoj borbi od prvog dana, čitavog života i uspehu. Još jedna stvar, uprkos tome što su ga roditelji ostavili, on ih ne mrzi danas i, kako sam kaže, oni su i dalje porodica. E to znači praštanje. Baš to.
Iz ličnog ugla
Ja, kao navijač Miamija od 2011. godine, bio sam uveren da niko neće u mojim očima zameniti Dwaynea Wadea, alfu i omegu ekipe sa Floride i mog omiljenog igrača. Ali eto, nikad ne reci nikad. Još nešto za sve analitičare koji ga smatraju igračem zadatka “na steroidima” – otvorite oči i ostavite se statistika. Hvala.
