Ljudi koji aktivno prate košarkaške prilike iz Amerike verovatno znaju za ovu priču. Rekao bih i zanimljivost, ali kraj teksta će i reći zašto ovo što ćete čitati neće na kraju biti toliko zanimljivo, ali sam tekst je tu da vas malo približi tome ko je čovek koji je trebao da bude jedan od najvećih rivala Njegovom Letećem Visočanstvu u narednim godinama a samim tim i deo jednog od najvećih rivaliteta u Nba, verovatno i svih vremena. Priča je o Lenu Bias-u.

Rođen je 1963. godine u Landoveru, država Maryland. Osnovnu i srednju školu je završio u istoj državi, a nakon toga je zbog potencijala koji je pokazivao u Northwestern srednjoj školi odlučio da ostane gde i jeste i upisao koledž University of Maryland.

No, da se vratim na srednju školu. Kada je započinjao svoju drugu godinu u školi, Bob Wagner, trener koji je i brusio dijamant je započinjao svoju drugu godinu kao trener. Vremenom, kako su radili jedan sa drugim tako se i stvarala očinska veza koju je Wagner stvorio prema Bajasu. “Kada pomislim na njega, ne mislim o tome koliko je bio dobar na utakmicama. Treninzi. Na njima se moglo videti koliko je njemu bilo bitno da dođe do nivoa do koga je stigao, a i videlo se koliko je voleo ovu igru. Entuzijazam, taj neverovatan duh, to je nešto što ga je odvajalo od ostalih. Ne samo ja, nego i svi ostali oko njega su mogli da vide koliko je bio poseban.” Za vreme njegovog školovanja njegova škola nije uspela da osvoji šampionat, ali u poslednjoj godini pred odlazak na koledž su ušli u finale gde su poraženi od High Point-a. U toj sezoni Len je imao prosek od 20 poena, 12 skokova i neverovatnih 68% iz igre. Iste godine je podelio MVP priznanje u utakmici koju je organizovao Washington Post koja se igrala protiv državnih All Starova. Na toj utakmici je imao 18 poena i 11 skokova.

Ono po čemu je bio poznat pored raskošnom talentu je bio i kratak fitilj i svojeglavost. Iz tog razloga je Maryland Univerzitet u njegovom daljem školovanju video svoju veliku šansu, pored toga što su mu bili “u komšiluku”. Na kraju je tako i bilo. To leto, organizovala se tzv Koaliciona Liga u kojoj su se pored koledž momaka našli i pojedini Nba igrači, kao što je Charles Davis, tada član Vašington Buletsa. Tu letnju ligu je što bi se reklo izdominirao sa 36 poena u proseku po utakmici. Novine su pisale kako je zakucavao preko Nba igrača koji su bili već uveliko u ligi.

Prva godina na koledžu nije za njega bila sjajna iako prethodno što ste pročitali je govorilo da će tako i biti. Kao što napisah malopre, svojeglavost i nedisciplina su ga koštale bolje i veće minutaže ali prosek od 7.1 poena i 48% iz igre su za “freshman” godinu bili solidni. To leto je radio na sebi, kako karakterno, tako fizički i doveo sebe do nivoa od 15 poena i 5 skokova u drugoj, 19 poena i 6 skokova u trećoj i 23 poena i 7 skokova u završnoj godini. Za vreme svog školovanja je igrao i utakmice protiv svog nesuđenog najvećeg rivala u Nba, Jordana, a jedina gde je bio starter u drugoj godini je bila lice u lice utakmica protiv Najvećeg gde je postigao 24 poena a Jordan je postigao 21. Ipak u toj utakmici je Severna Karolina pobedila.

Jordan je draftovan 1984. godine, već prve godine pokazao ko je tata ove igre dok je Bias još dve godine čekao da uđe na velika vrata u krem košarke. To se i dogodilo 1986. kada je draftovan kao drugi pik od strane Bostona, koji su bili šampioni sa Birdom i McHale-om. Kao neko ko je igrao poziciju 3, on je bio predviđen kao zamena velikom Leriju Ptici koji bi u narednim godinama imao kome da ostavi Boston jakim, kakav je i trebao da bude, a i konkurentnijim Bulsima koji su tek krenuli sa razvijanjem onoga što se kasnije i desilo.

Dan nakon drafta otputovao je u Boston na potpis ugovora sa Seltiksima, pričalo se i o ugovoru sa Ribokom vrednim 1.6 miliona dolara, i po povratku kući je otišao na žurku u kampus svoje srednje škole gde je, logično dočekan kao zvezda. U dva časa ujutru otišao je na žurku, a u pola sedam je bio bez svesti. Lekari nisu uspeli da mu uspostave rad srca i proglašen je mrtvim u 8.55 zbog srčane aritmije uzrokovane uzimanjem kokaina.

Iste godine je Kongres počeo izradu zakona o suzbijanju narkomanije. Iste godine u oktobru, tadašnji predsednik USA Ronald Regan je potpisao akt gde se ukoliko neko distribuira drogu i time prouzrokuje smrt druge osobe dobija minimum 20 godina zatvora. Toliko veliki odjek je imala njegova smrt. Taj akt je i danas na snazi i poznat je kao Bajasov zakon.

Ceo svet je zbog tih nekoliko sati ostao uskraćen za talenat a i bez sumnje veliki rivalitet sa Jordanon koji je bio najavljivan na sva zvona. Nažalost, jedna nesmotrena noć i proslava nečega što je tek trebalo da se desi je ljubitelje igre između dva obruča koštala priče i nekih ovakvih tekstova koji bi se čitali u jednom dahu o tome kakav je rivalitet bio između njega i MJ-a. Verovatno broj titula koje ima Jordan ne bi bio ovoliki, da li bi Bad Boysi ikada uradili ono što jesu, da li bi Boston imao još koju titulu više? Nažalost, saznati nećemo nikada. Ostaje ova slika gde on na koledžu šutira preko MJ-a, a koliko bi ovakvih slika bilo u zelenom dresu, ostaje pitanje koje sve nas koji navijamo za Zelene muči.