Utakmice Partizana protiv klubova sa tla Velike Britanije uglavnom bude lepe uspomene. Najvredniji je svakako pobeda od dva gola razlike, a zatim minimalnin poraz od Mančester junajteda na “Old Trafordu”, posle kog su se crno-beli plasirali u finale Kupa evropskih šampiona 1966. godine. Ipak, bilo je i nekoliko duela u kojima je Partizan uspevao da preokrene rezultat nakon zaostatka — bilo posle prve utakmice, bilo tokom revanša, kada su protivnici imali povoljan ishod.
Važno je napomenuti da je do pre nekoliko godina važilo pravilo „gola u gostima“, po kojem je dalje prolazila ekipa koja je postigla više pogodaka na tuđem terenu. Na taj način je beogradski velikan u nekoliko navrata uspevao da slavi u dvomečima protiv klubova iz Velike Britanije i izbori plasman u narednu fazu takmičenja.
Partizan – Kvins Park Rendžers (4:0, 2:6)
Do pre nekoliko godina, jedan od najvećih preokreta u istoriji evropskih kontinentalnih takmičenja bio je onaj protiv Kvins Park Rendžersa, u drugoj rundi Kupa UEFA u sezoni 1984/85. U prvom okršaju, odigranom na nekadašnjem domu Arsenala — „Hajberiju“ — Partizan je vodio 1:2, a strelci su bili Nikica Klinčarski i legendarni Dragan Mance. Ipak, klub iz Londona uspeo je da potpuno preokrene tok meča i na kraju ubedljivo savlada crno-bele rezultatom 6:2.
Posle sedam dana odigran je revanš u Beogradu i, uprkos nepovoljnom rezultatu iz prvog meča, stadion JNA bio je ispunjen do poslednjeg mesta. Prema rečima aktera tog susreta, u redovima protivnika vladala je velika trema zbog užarene atmosfere. Navijači su verovali u čudo — i ono se dogodilo. Dragan Mance je već u 5. minutu načeo mrežu gostiju, a pred kraj prvog poluvremena Dragi Kaličanin je sa bele tačke povisio na 2:0. Nekadašnji strateg crno-belih, sada pokojni Miodrag Ješić, postigao je pogodak odmah na početku drugog poluvremena, a tačku na trijumf „Parnog valjka“ stavio je Zvonko Živković. Četiri gola u mreži i drama dostojna scenarija Alfreda Hičkoka — tako je Partizan ispisao jednu od najslavnijih evropskih stranica u svojoj istoriji. Tada je klub sa klupe predvodio Nenad Bjeković.
Partizan – Seltik (2:1, 4:5)
Nekoliko godina kasnije, crno-beli su se u prvoj rundi Kupa pobednika kupova sastali sa škotskim velikanom. Na stadionu JNA, 12. septembra 1989. godine, Partizan je slavio sa 2:1 pod vođstvom jedne od najvećih klupskih legendi, Momčila Moce Vukotića, koji nas je napustio pre gotovo četiri godine. Goran Milojević doveo je domaće u vođstvo u 21. minutu, ali su gosti uspeli da izjednače pre odlaska na odmor. U nastavku meča, Milan Đurđević je postavio konačan rezultat i doneo važnu pobedu beogradskom timu.
Dve nedelje kasnije, crno-beli su gostovali na legendarnom „Seltik Parku“. Ljubimac navijača Partizana, Budimir Vujačić, otvorio je rezultat, ali je domaći sastav u 47. minutu preokrenuo na svoju stranu. Beograđani su, međutim, samo nekoliko trenutaka kasnije, preko Aleksandra Đorđevića, stigli do izjednačenja. „Zeleni“ su potom ponovo poveli, no Milko Đurovski je još jednom vratio egal. Kada je Seltik postigao još dva pogotka i došao u situaciju da ide dalje, činilo se da je sve gotovo. Ipak, pravo čudo dogodilo se pred sam kraj utakmice — Slađan Šćepović, dugogodišnji trener omladinaca Partizana i otac Marka i Stefana Šćepovića, postigao je antologijski gol glavom kojim je odveo svoj klub u narednu fazu takmičenja i zauvek upisao ime u istoriju „Parnog valjka“.
Partizan – Njukasl (1:0, 1:2)
Dana 17. septembra 1998. godine, na „Sent Džejms Parku“ odigrana je prva utakmica druge runde Kupa evropskih šampiona. Legendarni engleski golgeter Alan Širer pogodio je u 12. minutu i načeo mrežu Partizana. Nekadašnji trener crno-belih, Vuk Rašović, izjednačio je u 69. minutu preciznim udarcem sa bele tačke, ali je samo dva minuta kasnije Nikolas Dabizas doneo pobedu timu sa severa Engleske.
Dve nedelje kasnije, u „Hramu fudbala“, odigran je revanš između ova dva rivala. U glavni grad tadašnje Jugoslavije stigao je ne samo jedan od najjačih klubova Premijer lige, već i jedan od najmoćnijih timova na Starom kontinentu. Pored Alana Širera, ekipu su činili i Šejn Given, Stjuart Pirs, Geri Spid, Silvio Marić, Ditmar Haman i Nolberto Solano. Nije bio potreban dodatni poziv navijačima da ispune stadion do poslednjeg mesta. Od prvog minuta, izabranici Ljubiše Tumbakovića krenuli su ofanzivno i naterali moćne Engleze na defanzivu. Strelac jedinog pogotka za crno-bele na OStrvu i u revanšu je, na identičan način doneo minimalnu pobedu Partizanu, kojom je beogradski klub izborio plasman u narednu fazu takmičenja.
Partizan – Njukasl (1:0, 0:1, penali 4-3)
Za sam kraj, još jedan antologijski dvoboj koji najbolje pamtimo mi iz mlađih generacija. U trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona u sezoni 2002/03, oba kluba bili su jedan drugom prepreka na putu do grupne faze najelitnijeg evropskog takmičenja. Pobednik je kao nagradu dobijao plasman u Ligu šampiona. Pred punim stadionom JNA odigran je prvi meč, a Peruanac Nolberto Solano postigao je jedini pogodak u 39. minutu.
Sedam dana kasnije, na „Sent Džejms Parku“, odigran je revanš. Na maestralno dodavanje Saše Ilića, Ivica Iliev se poput senke sjurio ka golu i preciznim udarcem doneo izjednačenje u dvomeču. Do kraja regularnog dela meča, kao i tokom produžetaka, mreže su mirovale. Odluka je pala u penal-seriji. Alan Širer je poslao loptu preko gola, dok je Ivica Kralj maestralno odbranio udarce Kirona Dajera i Džonatana Vudgejta. Kada je Aron Hjuz promašio, došao je trenutak za istoriju. Predrag Strajnić, komentator RTS-a, uzviknuo je: „Ajmo Milivoje, ajmo Milivoje!“, a zatim, nekoliko sekundi kasnije, legendarno: „Gooool! Partizan je u Ligi šampiona!“ Milivoje Ćirković je sigurnim udarcem sa bele tačke doneo Partizanu prvo učešće u elitnom takmičenju i jedan od najlepših trenutaka u istoriji crno-belih. Datum — 27. avgust 2003. — ostao je urezan zlatnim slovima u knjizi kluba iz Humske ulice, jer je obezbeđeno prvo učešće u Ligi šampiona.
