Prvo bih želeo pre svega ljudima sa kojima radim na ovom sajtu da se izvinim što me nije bilo neko vreme, da ne prepričavam kakve su se obaveze nadovezivale jedne na drugu, uglavnom prošle su i tu ćemo staviti tačku, nadam se za sva vremena. Drugo, da se izvinim i ljudima koji nas čitaju, trudićemo se da ubuduće kačimo ovakve sadržaje češće, ipak vas ima koji volite da nas čitate.

Iako me dugo nije bilo da lupetam vezano za KK Partizan, neću se mnogo osvrtati na to šta se dešavalo od 22. kola do sada, samo ću gledati da rezimiram neke poraze iz ovog 31 kola koji nisu smeli da se dese.

Danas je 27. mart, danas Partizan igra svoje 32. kolo protiv druge najbolje ekipe domaćice koja je konkurent za visok plasman, pa čak i da ima prednost tog jakog domaćeg terena u plej-ofu. Eventualnim porazom bi ta ekipa bila konkurent za prvih 6 i time izbegla plej-in za koji bi pristali da budu učesnici da ih je neko pitao pre početka sezone. Ovo je sa druge strane scenario na koji bih i ja pristao kao navijač Partizana, da ne pričam koliko je to nerealno zvučalo posle 10 kola gde su već bili otpisani, da se ne vraćam na onu konferenciju i pitanje koje je postavljeno Željku. Ali, kada se vrati film i sada pogledaju konkurenti i neki prethodni rezultati, ostaje ono popularno “eh, da se dobila ova ili ona…”

Spomenuću dve koje nisu smele da se izgube i to će biti jedini osvrt na prošlost. Prvi poraz je od ekipe koja je 17. na tabeli, ekipe koja je preiskusna ali i ujedno i previše matora za ovaj nivo. Virtus je ekipa koja je prvu pobedu u sezoni imala u Areni protiv Partizana i evo, 26 kola kasnije su imali još 6 pobeda. Naravno da porazi nisu isti u petom, petnaestom, dvadeset i sedmom kolu nisu isti jer i zalaganje ekipe nije isto jer i sam imperativ za nekom pobedom i plasmanom opada sa gubitkom i matematičkih šansi za drugu rundu što je njima aktivno već od pre pa može se reći i posle 20. kola kada su imali skor 6-14. Da, u teoriji je mogućnost postojala ali kada se sada pogleda tabela i vidi da će neko sa 18 pobeda završiti ispod crte teško je bilo očekivati da će u ostalih 14 kola imati 12-2. Hajde da ne gubim previše vremena analizirajući Virtus i ekipu koja je sasvim solidno bar po meni, izgledala na papiru a u praksi su solidni možda za Fibinu Ligu Šampiona. Ta utakmica je bar tada bila u rangu onih gde se konkurenti(da, svi smo ih gledali kao konkurente za plej-in) moraju pobediti. Vraćati se na to kako se izgubilo i analizirati nešto od 23. oktobra je mnogo. Da, pobedili su se posle u Bolonji ali ako želiš da budeš konkurentan do poslednjeg kola i ako se na utakmice koje se igraju kod kuće gleda kao na neke koje bi trebalo da prevagnu na tvoju stranu, to je jedna od njih.

Druga je Asvel, takođe u Areni i to utakmica koja dolazi nakon onih 5 uzastopno  pobeđenih i momenat kada na red dolazi “lakši” raspored. Godinama se priča o tome kako se bivši kapiten Lovernj nikada ne naigra protiv nas ali eto, i to je došlo i to u zlom momentu. Ruku na srce mora se napomenuti da je Asvel prvi put posle milion godina ekipa koja igra košarku i koja je mnoge iznenadila, ne samo Partizan i nije im mnogo trebalo da budu u trci za plasman u top 10 ali falilo je i to se vidi kako je sezona odmakla. Da li to isto fali i Partizanu?

Ako se pogleda utakmica protiv Efesa koja je najsvežija ne računajući utakmicu protiv Albe gde bi poraz bio ravan skandalu ma koliko i oni bili opasni ako opuste ruku, videće se da je ovo možda i najlošija utakmica koju je Partizan odigrao ove sezone. Momci su izgledali kao da je avgust, kao da se ne zna još uvek ni jedna akcija, kao da su pola sata pre meča davali krv kako bi dobili karte za prijateljsku utakmicu koja se dan kasnije igrala na JNA protiv CSKA. Kada se malo bolje pogleda, ima malo i do protivnika. Svako ko je gledao Efes ove sezone više od 2x reći će da je to ekipa koja u momentima izgleda kao ekipa za F4 a u nekim drugim izgleda kao da bi imali problem da se plasiraju u ABA ligu u konkurenciji Vojvodine, Bosne i Ilirije, uz dužno poštovanje prema ekipama koje sam spomenuo. Protiv Partizana su izgledali kao ekipa koja je došla spremna da da gas u završnici sezone i da ostvare pobedu, uspeli su i to kakvu su pobedu ostvarili! Nije bilo daleko od toga da i protiv još jednog beogradskog kluba ostvare pobedu od 45 razlike za manje od godinu dana ali digli su nogu sa gasa i priveli utakmicu kraju. Da, nije ni do njih ali umor koji se vidi kod pojedinaca u ekipi Partizana je očigledan i on je posledica nedovoljno dobrih igrača sa klupe koji treba da odrade posao ali to od Kupa i poraza u finalu istog pa i reprezentativne pauze nije slučaj. O kojim je igračima reč sami znate ali glupo je da se iko ponaosob spominje pogotovo kada je ova utakmica u pitanju, ovo je poraz svih. Igrača, stručnog štaba pa i nas navijača. 

Uglavnom, sa već pomenute dve utakmice i pobede koje se nisu desile, Partizan bi sada bio na deobi petog mesta i imao solidnu šansu da obezbedi plej-of pa čak i da se bori za prednost domaćeg terena u istom. Umesto toga, utakmica koju igra protiv Bajerna koji je posle Panatinaikosa najbolji domaćin je utakmica za goli život i za šansu da bude plej-in učesnik. Za eventualni plej-of bi bile potrebne sve pobede u preostale tri utakmice što je, složićemo se, jako teško. Neću najaviti utakmicu koja sledi jer to imate kao posebnu vest na sajtu i kolega i prijatelj Danilo to radi bolje od mene, najaviću kraj sezone i oba scenarija koji su mogući. Da, rekao sam oba jer su ta dva jedina i logična.

Scenario broj 1

Utakmica u Minhenu se pobedi. Slede još dve, prva u Kaunasu protiv već otpisanog Žalgirisa koji je teško pobediti i šesti put u ove tri sezone kako se Partizan vratio u Evroligu. Inače, da li znate da je poslednji poraz od Žalgirisa bio pre 11 godina? Da će biti lako tamo neće ali osokoljeni eventualnom pobedom nad Bajernom momci će izaći sa namerom da se vrate u top 10. Nakon toga dolaze na red Madriđani i povraća na pomisao na tu utakmicu i da će nešto odlučivati i Partizanu i Realu u poslednjem kolu. Muka mi je unapred. Ne jer su oni u pitanju, mislim ima i toga ali pre svega od činjenice da se nije malo puta dešavalo da su kroz istoriju bili pogurani kada je trebalo i ta “guralica” bi mogla da bude baš u poslednjem kolu kada oni budu jurili to neko šesto, sedmo, deveto mesto. Naravno, sve zavisi i od njihova naredna dva meča. Svakako to su kalkulacije ako se dođe do pobede večeras i opet tih eventualnih 18 pobeda koje mogu da se očekuju možda neće ni biti dovoljne. Ako se npr. napravi trougao između Zvezde, Barselone i Partizana i sve tri ekipe budu imale skor 18-16, Partizan tu završava kao treći. Postoje i kalkulacije sa Milanom, Efesom i Parizom pa i samim Bajernom ali za detalje o kojima ćemo pisati treba sačekati kraj ovog kola, tu će se manje-više neke stvari i rešiti, nadam se ne i za Partizan jer porazom bi se rešilo mnogo toga u negativnom smislu.

Scenario broj 2

Porazom od Bajerna bi ekipa iz Minhena bila nedostižna i morali bi da se očekuju porazi ekipa koje su na pobedu iznad a s obzirom da dobar deo njih igraju međusobne mečeve, odlazak u top 10 bi bio slabo moguća misija. Morali bi savršeno da se poklapaju rezultati i da se prave trouglovi gde Partizan nije autsajder ali u tom slučaju se gledaju međusobni mečevi i ostalih timova sa istim skorom a od same pomisli na to glava zaboli. E sad, ja kao neko ko ipak gleda Partizan zato što ga voli, Partizan pratim i navijam za njega da bi osvajao trofeje, okrenuo bih se ka onome što bi bilo realno tj. realnije od plej-ina u EL a to je prvo mesto i prednost domaćeg terena u ABA. Kao što većina zna, posle Reala slede utakmice ključne za plasman u takmičenju gde se pretenduje da se osvoji trofej a za to nešto je hteli mi to da priznamo ili ne, presudan domaći teren. Vikend nakon poslednjeg kola u EL ide Podgorica, utakmica protiv Zvezde kao domaćin, gostovanje Olimpiji i Mega u poslednjem kolu. Da se birao raspored za poslednja kola, mislim da gori nije mogao. I tu je računica manje-više jasna-da bi bio prvi moraš da pobediš Budućnost u gostima i pobediš sve ostale da bi bio prvi i da pobediš više od 7 razlike da bi imao luksuz jednog poraza nakon te utakmice a da imaš bolji međusobni skor od Podgoričana. Normalno, ne treba gledati na to tako ali takve su mogućnosti nakon te eventualne pobede.

E sad, ja kao ja bih ukoliko dođe do poraza od Bajerna karte bacio na ono što je realnije. Ne bih sa juniorima odlazio u Kaunas i dočekivao Real i nije ni realno da do toga dođe ali bih postavio sebi neke prioritete a to su trofeji. Partizan kao veliki klub pre početka svake sezone u svako takmičenje ulazi sa namerom da ga osvoji. Da, i Evroligu. Klub kao takav, sa tom tradicijom koju ima, sa tim trenerom koji ga vodi i bazom navijača koji kreiraju budžet dobrom delu treba da ide na najviše ciljeve i da ka njima teži. Da li je i realno da se sve osvoji? Naravno da ne ali nije ni za očekivati da se ne osvoji ništa jer ipak na kraju kada se podvuče crta gleda se šta si osvojio a ne gde si bio blizu.

Da se vratim na Evroligu… I da dođe do toga da se izgube sve tri naredne utakmice, ne mogu reći da nisam zadovoljan. Ekipa je kompletno nova, tako je i izgledala na početku sezone i onih 2-8 ali je i nakon toga pokazala da nije za male domete i što bi rekli sportisti i treneri, “pokazali su karakter”, šta god to značilo ali da najbolje opisuje to uzdizanje, opisuje ga. Pre početka sezone u EL sam sebi postavio cilj da se manje nerviram i da gledam na ovo kao neku varijantu novog projekta koji ne može prve sezone da ima najviše ciljeve a to je eventualni F4 jer nije realno da svako pojačanje  bude pun pogodak, i meni ovo izgleda ok. Nisam menadžer da mogu da preporučujem eventualna pojačanja i da “dodajem” na ovu ekipu niti da u njoj nešto menjam ali kada bih imao tu mogućnost, ne bih menjao mnogo. Vidi se gde tim ima rupe i znam da to i u klubu vide i da se već na tome sada radi uveliko. Ima prijatnih iznenađenja, ima ih i neprijatnih ali da su svi prijatna pobedile bi se i više od one dve utakmice koje su potrebne i sada bi se pričalo o Minhenu kao utakmici za plasman u 4 a ne u 10. Svakako meni ovo nije nezadovoljavajuće, naprotiv.

Znam da ima mnogih koji se ne slažu sa mnom ali mi ne bismo bili Grobari kada bi bili jedinstveni i volim što smo takvi, samo treba malo manje da se prazimo jedni na drugima i malo pozitivnije da gledamo na sve što se dešava oko nas a malo viša da pumpamo entuzijazmom koji se u poslednje vreme vidi da posedujemo, nevezano za sport.

Budite mi dobri, volite Partizan i hajde da bar oko njega spustimo tenzije kada već oko svega drugog ne smeju da se spuštaju. Sportski pozdrav.