Prvo bih želeo da se zahvalim svima na strpljenju jer nas skoro godinu dana nije bilo pa ste neki nažalost a neki srećom bili sprečeni da čitate neke naše analize i viđenja situacije. No, tu smo i sada krećemo polako. Drugo, želim da se zahvalim mojoj braći i prijateljima koji su pomogli u izradi sajta, po mom je ukusu i možda nekima deluje previše mračno, meni je idealno za stanje u kom se mi kao navijači nalazimo uglavnom uvek. Psihički smo dobro osim posle utakmica što je gotovo uvek.

Sada malo o Partizanu, pre svega košarci jer bih fudbal ostavio kolegama koji se u njega bolje razumeju od mene, moj reon je najlepša igra na svetu koju mi u poslednje vreme ruku na srce i ne igramo najbolje a pokušaću da uprostim kako sebi u svojim mislima kada legnem i gledam u plafon, tako i ljudima sa kojima sam blizak i kada neretko dolazi i do blagih sukoba jer normalno, frakcije kao takve ni u ovom slučaju ne smeju da izostanu.

Bio je neki mart, april ove godine, ekipom koju smo gledali nismo bili zadovoljni ni mi kao navijači, ni trener, ni ljudi u klubu pa verovatno ni oni sami. Prepričavale su se priče o navodnim sukobima, o tome ko sa kim ne razgovara, tražili su se krivci a odgovor na sve to je bio manje-više prost-selekcija je bila loša. Svi znamo ko je igrao pre 6 meseci, ko je koliko dao a bilo ih je malo. Suština je da je ceo taj tim promenjen izuzev Balše Koprivice koji je jedini zadržan i suština je da je dobar deo navijača to što se desilo i priželjkivao. Nosioci igre iz prethodnih godina su izgledali isceđeno, iscrpljeno, može se reći i zasićeno i kao da jedva čekaju da se sezona završi kako bi otišli dalje. Kako je sezona završena svi znamo, biti “ometlan” od i dalje stojim pri tome ne bolje ekipe od tvoje ali boljeg tima je sramno, biti ispod crte u Evroligi i ne baš iako su ambicije posle tri meč lopte za F4 naravno bile ništa manje. I došlo je do kompletnog remonta.

Godinama unazad se prebacivalo Željku Obradoviću što nema organizatora igre a sada ih je dobio dvojicu, sa kombo bekom kakav je Lundberg ima i još jednog koji je siguran na lopti i s obzirom da je 8. novembar i prošla je otprilike četvrtina sezone vide se obrisi kako ta organizacija i funkcioniše. Karlik Džons je jednostavno genijalac i sa vremenom sve više dobija ključ tima u ruke, uz ostalu bekovsku liniju to izgleda sasvim ok ali se nameće pitanje koje se postavljalo i negde u julu-imamo li skorera? To su po procentima bili Bonga i Nilikina ali realno je bilo za očekivati da se to neće ustaliti kao prve opcije iz razloga što i protivnici vide da se radi na tome. Sterling Braun je neko ko bi trebao da odrađuje posao spolja ali za sada je to kao i sneg poslednjih godina, retko i kratko se zadrži. Uz to čini mi se da se ne eksploatiše dovoljno on kao skorer ali ruku na srce to malo teže ide kada se potvrđuje ono čega sam se i bojao pri dolasku-poprilična je rupa na postavljenu odbranu dok je na 1 na 1 solidan. O odbrambenim karakteristikama već pomenutih Bonge i Nilikine ne bih mnogo, oni odrađuju svoj posao s tim što Nilikina iznenađujuće ume da ispadne po čemu ga ne pamtim mnogo prethodnih godina onoliko koliko sam ga gledao. No, potrebe nema da nabrajam ponaosob svakoga iz tima i da vučem paralele između ove, prošle ili one tamo sezone…

Poenta je da smo svi kompletno šizofreni, u iščekivanju nekog boljeg sutra na svakom planu mi krivce tražimo na sportskom, izduvni ventil nam je nešto što pričamo da volimo, za šta živimo i neki od nas i život, posao i porodicu prilagođavamo utakmicama da bi došlo do toga da ako se izgubi krivimo sve i svakoga. Da, uloženo je mnogo novca u ovaj tim kao i u sva 3 pre ovog, da, treba da postoji odgovornost i za rezultate ali tražiti odgovornost početkom novembra je zaista rano. Ako se kojim slučajem ponovi prošla sezona i završi bez trofeja a ispod crte u Evroligi, znamo ko će sigurno reći da je kriv, izgovora ne sme da bude. Završeno je osam kola, od šest utakmica u kojima je poražen Partizan je u četiri izgubio na jednu loptu, mahom svojim greškama i da, odgovornost je trenerova. Kao i za uspehe.

Ovo je verovatno i poslednji put da ću da se osvrnem na prethodne godine ali trenutno nema druge jer svi to rade. Ja znam da smo narod koji pamti kao zlatna ribica ali mislim da sam ovo već jednom slušao. Možda i dva puta a možda i tri. I svaki put je neko bio u pravu. Jednom dežurni pljuvači svega, drugi put ovi koji bezuslovno brane početničke greške i imam vest za vas, kao i za samog sebe-niko od nas nije u pravu. Mišljenje je kao i zadnjica, svako ga ima ali i budite svesni da ako iznesete dva različita mišljenja u kratkim razmacima da će sigurno jedno biti ispravno…a možda i neće?

Pretprošla sezona je počela sa 0-3 kada su ljudi pričali da nismo za ovo takmičenje, da nas Alba odučava, da je Egzum debeo, Panter divljak, Naneli čašćava prisustvom a Lesor glup. Dve nedelje kasnije isti ljudi hvale igru, Lesor je najbolji centar Evrolige, Panter u top 5 bekova, Egzum smršao. Na 4-9 se vraćaju na ono staro i dodaje se da je Želimir senilan, da je njegova igra pročitana(Bog te mazo čovek u proseku svake treće sezone kroz karijeru uzima evropski trofej), o uvredama koje se upućuju da ne pišem, mene je sramota u tuđe ime. Kada je krenula serija pobeda početkom te godine i kada se desilo znamo već šta, kritike su logično utihnule ali ambicije za sledeću godinu su logično, bile veće.

Na to šta se prošlo leto dešavalo zaista ne bih, sažvakano je i prežvakano, da ne kažem da je mučno. Kao što i napisah već, selekcija je bila jednostavno loša ali se sezona u EL započela bolje da bi se završila lošije od prethodne, na svega pobedu ispod plejin mesta što po meni i nije neuspeh, neuspeh su oni porazi od Mege, Igokee, ona metla u finalu ABA, to se čak može nazvati i sramotom. Pošto je situacija takva da klub može sebi da priušti tim koji je takmičarski a trenera ne želi da menja jer nema navijača ni funkcionera ostalih 17 klubova koji ga ne bi želeli na svojoj klupi, pa tačno i da je stvarno senilan a nije, došlo se do toga da se ceo tim menja…

U julu, pri sastavljaju ekipe svi su je poredili sa ovom od pre 2 meseca i svi su imali istu želju-da budu borbeni. I pitam sada sve koji pljuju, znači ne one koji imaju kritike koje su na mestu jer i slepac vidi gde ne štima nego one koji pljuju-Šta sada nije u redu? I da hipotetički dođe do toga da se promeni i trener a znamo da neće, da li će bar vama biti lakše što ste prekidač sa ljubavi do mržnje prebacili na nazad ili ćete naći krivca u nekome trećem?

I tako dolazim do toga da se svađam sam sa sobom. Tokom utakmice sa Parizom sam pročitao tvit gde sam se najviše pronašao a piše da mi se čini da mi evo četvrtu godinu zaredom puštaju jednu istu utakmicu na jednu loptu i da se samo menjaju dresovi protivnika a sve se završavaju isto-porazom. Međutim, setim se Huventuda, setim se Efesa, setim se Fenera, Monaka, Reala i shvatim da smo mi zatrovani do te mere da pamtimo samo ono loše i to ponavljamo kao mantru dok se neki momenti koji su zaista za sećanje mnogo brže brišu iz istog i to me zaboli.

Da skratim, ionako sam i više nego što sam trebao pisao-Niko ne zna kako će ova sezona da teče. Bukvalno niko. Da, ima situacija koje su za kritiku i da, da je na svako loše izvođenje auta ovih godina svaki od navijača Partizana imao po 1 dinar, vratili bismo dug fudbalskog kluba. Ali nismo i na nama je da se saberemo i sačekamo neki novi Efes koji će nas dići. Možda i neće doći do njega i popularne “prekretnice sezone” ali podrška ne bi trebala da izostane. Ne Željku, ne Džonsu jednom i drugom, ne Dejvisu, ne Pokuševskom, nego Partizanu. On je ono zbog čega ste u hali, pored televizora, na telefonu. I na vama je da im pružite podršku jer rade tamo gde vam je srce, kako god se oni zvali.

I da, prekosutra je nedelja, i ja idem na stadion u 15h a onda u Arenu u 21h i strpljivo čekam bolje rezultate a oni će doći, ubeđen sam u to. Njima trebamo mi a trebaju i oni nama.