Danima pokušavam da nađem vreme kako bih nešto napisao i taj dan je bila subota, dva dana posle derbija i dođem na pola teksta i pošto sam pisao preko telefona a nisam obraćao pažnju na to da li je baterija prazna, moj telefon se ugasi. Iz nekog razloga kada se telefon ponovo upali sve aplikacije koje su prilikom gašenja bile upaljene ostanu da rade, i sve su ostale osim Office-a pa se ceo tekst izbrisao. Zato sam pokušavao da nađem vreme da se u baš kratkim crtama osvrnem na crveno-belog i prethodnog i narednog protivnika i evo, nađoh sada. Neću dugo jer je sve manje-više prežvakano ovih dana a znam da neću ništa novo ni reći jer su svi koji znaju i više od mene rekli mnogo toga i mnogo toga pametnijeg.

Prvo o utakmici gde se igra na terenu gde smo domaćin a jednom godišnje i gost…Crvena zvezda je pobeđena i to ubedljivo. Ne postoji navijač ni sa jedne ni druge strane koji je očekivao ovakav ishod tj. da bude ubedljivo i da se ni jednog momenta od kada se Partizan odlepio u drugoj četvrtini pobednik nije dovodio u pitanje. Naravno, ovo je pre svega pokazatelj koliko je fokus bitan kada je sport a pogotovo košarka u pitanju i naravno, nije tu sve do fokusa samo igrača nego i trenera. Kao što kada bude poražen i to baš neshvatljivim, početničkim greškama neki od nas umemo da iskritikujemo trenera za neke odluke koje nam se u tom momentu ne učine logične nego da štete rezultatu, tako ćemo sada i da ovo nazovemo doktoratom Željka Obradovića. Ono što je viđeno je baš bila demonstracija trenerske sile i može se reći savršeno pripremljena utakmica gde se svaki potez Sferopulosa znao unapred, ponekad i dva i na svaki postavljen napad ili odbranu se unapred znalo rešenje. Malo je bilo napada gde je Crvena zvezda prevela loptu u neko normalno vreme na polovinu Partizana, uglavnom je to bilo na 17, 18 sekundi do kraja napada, pa je trebalo bar još 5 da se postavi taj isti napad a onda ih je čekala masa i dimenzije koje Partizan ima i za malo poena koji su postignuti se može reći da su bili laki. Sa druge strane poeni Partizana kada Karlik Džons napada Teodosića koji je prvo u godinama a drugo nikada nije ni bio elitni defanzivac pa se rešenje tražilo odbranom Jaga za koga je Teodosić odbrambeni igrač, zna se šta sledi.

I nije tu samo Karlik Džons bio glavna karika u timu. Jeste ta serija koju je imao i tih ako se ne varam 12 poena u drugoj četvrtini ali ovde zaista mora da se spomene ceo tim i stručni štab koji je odlično pripremio meč. Ono što raduje mene kao navijača Partizana jeste da se pojavilo mitsko biće zvano Ajzea Majk i da je napokon svako igrao na poziciji na kojoj i treba. Njegovim postavljanjem na 4 je automatski i Bongu preselilo na 3 gde je bio odličan protiv Kalinića, Dejvis je bio rasterećen jer je igrao ono što najbolje ume i odlično otvorio meč a “size” koji Partizan ima sa petorkom Nilikina, Lundberg, Bonga; Majk i Dejvis je kao da se razvuče bodljikava žica oko linije za 3 poena. No, da ne bih previše hvalio, iskoristiću još jednom priliku da igračima i Željku a i svim navijačima čestitam pobedu u derbiju, a posebno navijačima koji su bili u Areni. Ono je ljubav i ono je bila demonstracija kako se navija i kada si u debeloj manjini.

Ovom pobedom može da se kaže da je nadoknađen jedan od poraza koji nisu smeli da se dese. Neki Virtus u Areni, neki Milano koji jeste kvalitetniji tim ali je došao sa lošom formom i posle poraza od Albe koja je imala ako se ne varam 9 igrača ukupno, neka Baskonija koja od samog starta sezone izgleda poprilično loše, jedan od tih poraza je nadoknađen. Sada ide “lakši” deo a to je raspored koji nam je naredne 3 utakmice nacrtao kod kuće a od te 3 jedna je ekipa koja je trenutno u najboljoj formi, druga je ekipa koja je uz Pariz najveće iznenađenje takmičenja a treća je aktuelni šampion Evrope.

O drugom i trećem protivniku će sigurno biti reči pa hajde da krenemo redom. Ok, brejk je bio, pobedio se najveći rival, pobeda kao takva prija i to baš posle serije poraza kojima smo mislili da neće doći kraj, samopouzdanje o kome smo pisali je baš bilo poljuljano ali ako je moglo da se bira gde će da se vraća, to su ove dve utakmice. Kao što napisah, brejk je tu ali taj brejk mora da se potvrdi i mora u dve pobede od naredne tri utakmice kod kuće. Olimpijakos je kada se pogleda roster jeziva ekipa, i kada ga ja ovako pogledam ne znam da li postoji igrač koji u Partizanu ne bi bio jedan od glavnih u timu a kod njih teško i da dobija minute. Koliko su jaki dovoljno govori da su Petruševa koji je fenomenalan i u odličnoj formi pustili bez problema u drugi klub bez da su se potresli i jer imaju u rosteru takve igrače da se njegov nedostatak neće ni osetiti. Ista je priča i sa Vezenkovim koji zbog povrede neće igrati u Beogradu ali imaju Pitersa koji je fenomenalan igrač i koji voli ovakve utakmice kakva sledi sutra.

Šta sutra sledi? Kada god gostuje Olimpijakos, to je spektakl. Grobari su i pre dve godine a i prošle protiv njih priredili atmosferu za pamćenje i nema sumnje da će i sada biti tako. Da li će to biti dovoljno za pobedu? Zavisi kakva će biti priprema utakmice pre svega Željka i stručnog štaba a pogotovo od fokusa igrača. Protiv ekipa poput njih a i svih u Evroligi koja se može se reći nikada više ujednačena i dobar deo utakmica se igra na jednu loptu, fokus mora da postoji. U dosadašnjem delu sezone su igrači pokazali da imaju bar dva puta po par minuta praznog hoda u napadu i ako se vratimo na utakmicu protiv Crvene zvezde videćemo da je i tu bilo toga pred kraj treće četvrtine ali se nadoknadilo onim zbog čega je ova ekipa i ovako sklopljena-odbranom. Naravno, kvaliteti ekipa CZ i Olimpijakosa nisu za poređenje jer je Olimpijakos možda i najkompletniji tim u Evropi, ali nije da Partizan nema gabarita da se i ovako jakoj ekipi suprotstavi. Ono što je pored gabarita potrebno u ovakvim utakmicama jeste i koncentracija o kojoj je i sam Željko pričao na skoro svakoj konferenciji posle poraza a kojih nije bilo malo ali za tako nešto trebaju da imaju i vetar u leđa.

Suština svega ovoga pisanog do sada jeste ovo što ću na kraju probati da skratim-Partizanu i ovoj još uvek novoj ekipi je pre svega potrebna podrška. Nema sumnje da će je biti ali da bi je oni dole osetili potrebno je da kada se peva, to rade svi. I kada je rezultat nepovoljan, i kada se veže par loših napada, ne treba im da čuju negodovanje a čuli su ga čak i u vidu zviždanja zameniku kapitena i nadam se da je ljudima jasno koliko je to glupo zvučalo početkom novembra i koliko to tek može da utiče na samopouzdanje igrača pa makar to bio i iskusni Brendon Dejvis. Ako nam je stalo do Partizana a bar pričamo da jeste, hajde da svi zajedno poguramo momke ka novoj pobedi a ko zna, možda i seriji pobeda o kojoj će se pričati kao što se pričalo pre dve godine.

Toliko za danas, vidimo se sutra, sportski pozdrav.