Dugo su oni kojima su crno-bele boje pri srcu želeli da vide leđa upravi na čijem su čelu bili Miloš Vazura i Milorad Vučelić. Previše loših stvari u i oko kluba teralo je navijače da iskažu revolt protiv ovog dvojca. Čak su i bojkotom prisustva na utakmicama na domaćem terenu, oni najvatreniji želeli da pokažu šta misle o njima, ali to, nažalost, nije urodilo plodom.
Ljudima iz prethodne uprave uvek su drugi bili krivi – treneri, sportski direktori (mada je Ivica Iliev imao tri mandata i, kao u onoj pesmi, za njega je uvek bilo: „Kud god da krenem, tebi se vraćam ponovo“), ali nikako nisu hteli da preuzmu odgovornost i urade ono najvažnije – da podnesu ostavke!
Ipak, sraman poraz u Večitom derbiju, na svom terenu, u svom hramu, kao da je naterao neke ljude „odozgo“ da se smiluju i narede „V&V“ dvojcu da napusti klub. Naravno, i trener Aleksandar Stanojević bio je „žrtva“ ovog sramnog poraza (mada je njegov tim i u evropskim kvalifikacijama izgledao sramno, zbog slabih izdanja i ispadanja).
U javnosti se iskristalisalo jedno ime koje bi moglo da zasedne na čelo kluba iz Humske 1 – nekadašnji član uprave, čovek poznat kao sportski radnik u rodnom Novom Pazaru i istaknuti političar, Rasim Ljajić. Do njegovog ustoličenja na mestu predsednika kluba, ili možda nekog drugog čoveka, treba još malo da se sačeka, budući da nova izborna Skupština (izbor novih delegata, promena Statuta kluba itd.) treba da se održi nakon završetka tekuće polusezone.
I konačno, 21. oktobra 2024. godine, desilo se ono najvažnije za svakog navijača Partizana! Vučelić i Vazura napustili su klub, a na njihovo mesto došli su novi ljudi. Rasim Ljajić, kao osoba koja je preuzela vođenje kluba, imenovao je članove Privremenog organa, među kojima su bili i onaj kojeg su navijači godinama priželjkivali – legendarni Peđa Mijatović, još jedan bivši igrač crno-belih, Danko Lazović, uspešna biznismenka Milka Forcan, kao i nekoliko privrednika poznatih kao simpatizeri kluba iz Humske 1. Njihov zadatak je da pomognu klubu da povrati ugled i stabilnost.
Prvi i najvažniji cilj koji je najavljen jeste finansijska konsolidacija, odnosno smanjenje troškova i rešavanje primarnih dugova. To je neophodno zbog predstojećeg monitoringa UEFA, ali i zbog nagomilanog duga koji je rezultat rada bivših čelnika kluba. Najavljeno je smanjenje plata igračima, kao i broja zaposlenih u klubu. Kad smo kod igračkog kadra, najveći izazov biće rešavanje statusa onih koji imaju važeće ugovore, ali nisu u planovima stručnog štaba. Očekuje se da će upravo to biti jedna od najtežih stavki u dovođenju pojačanja.
Jedan od najvećih akcenata stavljen je na ono što je klubu godinama donosilo značajne prihode, a što je u međuvremenu urušeno – omladinsku školu. Sređivanje i obnova Teleoptika, koji je u, najblaže rečeno, groznom stanju, nalazi se pri vrhu liste prioriteta. Pored toga, još jedan ključni objekat koji je godinama zapušten, a koji predstavlja ogledalo kluba – stadion, takođe je planiran za renovaciju u narednom periodu. Obnova ovih temelja klupske infrastrukture treba da donese dugoročnu stabilnost i bolje uslove za sve generacije fudbalera Partizana.
Odmah po dolasku nove uprave, svi su se upustili u akciju povratka navijača na stadion. Grobari su, nakon smene vlastodržaca, najavili povratak na svoju matičnu tribinu, ali veći izazov bio je motivisati one koji posmatraju utakmice s ostalih tribina. Ne treba posebno naglašavati da je svaka kupljena karta predstavljala makar minimalnu finansijsku injekciju za oronulo stanje kluba. U ovu akciju uključili su se, između ostalih, i predstavnici košarkaškog kluba, koji su ranije imali loše odnose s bivšom upravom. Kada je reč o nasleđu bivšeg rukovodstva, ispravljen je i jedan od najsramnijih poteza – kluba se vratio u Jugoslovensko sportsko društvo. Što se tiče finansija, najavljene su brojne akcije koje će pomoći stabilizaciji kluba, ali o tome će više reči biti u narednom periodu.
Iz kluba su otpušteni Ivica Iliev i njegov imenjak Kralj, dok su neki, poput Miralema Sulejmanija, pristali da rade besplatno kako bi pomogli klubu u teškim trenucima. Došlo je i do kadrovskih promena – neki bivši treneri i funkcioneri vraćeni su u klub, dok su drugi prekomandovani na nove pozicije, u skladu s potrebama i planovima nove uprave. Ne treba da pominjemo da su ove promene deo su šire strategije da se klub reorganizuje i postavi na zdravije temelje, kako u sportskom, tako i u administrativnom smislu.
Premda su mnogi Partizanovci skeptični prema novim ljudima u upravi – delom zbog loših iskustava s prethodnicima, a delom zbog političkog okruženja u kojem živimo – važno je pružiti podršku klubu. Posebnu pažnju izazvale su izjave Peđe Mijatovića o skandiranjima protiv vlasti, što je kod nekih navijača izazvalo revolt. Ipak, sada je ključno da svi zajedno, kroz podršku i finansijsko učešće u akcijama kluba, pomognemo u oporavku.
Na upravi je da vredno i predano radi kako bi dokazala da zaslužuje poverenje navijača. Što se sportskih ciljeva tiče, osvajanje drugog mesta u ligi, nažalost, nameće se kao obaveza, dok bi osvajanje Kupa Srbije donelo prvi trofej u klupske vitrine posle šest godina – značajan korak ka povratku starog sjaja Partizana. Za početak.
Izvor: Dušan Milenković/ATAImages
