Odmah nakon smrti omiljenog Miroslava Gajića, alijas Tumbasa, navijače Partizana i sve obožavaoce fudbala pogodio je još jedan težak gubitak. Ovaj put nas je napustio veliki fudbalski stručnjak i još veća ljudina, gospodin Radomir Antić, ali ne od korona virusa, već od zdravstvenih problema koje je imao. Šta reći o njemu? On je savremenik mog oca dok je nosio crno-beli dres i on bi vam mogao ispričati kakav je igrač bio. Nažalost ni kao trenera ga se ne sećam, jer sam bio mali, iako se sećam avanture u Barsi kao kroz maglu. Ali ono po čemu se sećam je to da je bez imalo subjektivizma bio najbolji selektor Srbije od samostalnosti ove zemlje. Slobodno mogu da kažem da je on tada vratio takozvani kult reprezentaciji i da smo sa nestrpljenjem čekali svaku utakmicu.

Ono što ga pravi jedinstvenim je i to da je trenirao tri najjača španska kluba – Real Madrid, Barselonu i Atletiko Madrid, to nije uspelo niti nekom rođenom Špancu, a sa Atletikom je osvojio i titulu u Primeri. Karijeru je počeo u lokalnoj Slobodi iz Užice, da bi zatim došao u Partizanu i tu proveo skoro devet godina. Iz Partizana ima kratke avanture u Feneru i Saragosi, da bi proveo četiri godine u englsekom Luton Taunu i tu završio igačku karijeru. 

Trenersku karijeru počinje u Saragosi, da bi dve godine kasnije, 1991. usledio poziv iz Real Madrida. Kada je stigao u „Kraljevski klub“, bio je treći trener te sezone i nije ga čekao nimalo lak posao, jer je morao da nasledi velikog Di Stefana. Sezonu je završio sa osam pobeda, dva nerešena i dva poraza. Sledeće sezone ispada od Torina u polufinalu Kupa UEFA, ali titulu gubi u poslednjem kolu od Barselone.

Nakon ovoga tri godine trenira Real Oviedo, da bi konačno, 1995. seo na vreloj klupi gradskog rivala Reala, Atletika. Već u prvoj sezoni osvaja duplu krunu. Nakon ispadanja u polufinalu UEFA kupa, došlo je do rastanka između njih. Na klupi Atletika sedeo je još u dva navrata i to kratko 1999. i 2000., zatim je opet trenirao jednu sezonu Oviedo. Da bi se preselio u glavni grad Katalonije i postao kormilar jednog od najrenomiranijih klubova u Evropi. Antić je dobio ugovor do kraja sezone, uz obećano produženje, ako klub uvede u Ligi Šampiona. Klub preuzima na 15 mestu i dolazi do šestog mesta koje je vodilo u Kup UEFA. U četvrtfinalu Lige Šampiona ispada od Juventusa i to je bilo dovoljno da njega nasledi Holanđanin Frank Rajkard. Ono što se pripisuje njemu je to da je lansirao Valdeza i Inijestu i da je Ćaviju našao pravu ulogu u timu. Usledila je i kratka epizoda u Selti iz Viga. 

Posle kraha sa Klementeom u kvalifikacijama za EURO 2008, iste godine glavni ljudi u savezu donose odluku da za novog selektora angažuju Radomira. Nakon početne pobede protiv Farskih Ostrva i poraza u Parizu od „Trikolora“, Srbija vezuje pet pobeda. Na današnjem Rajku Mitiću dolaze „Trikolori“ na revanš. Bivši svetski i evropski prvaci su igrali slabo u grupi, te Srbiji je trebao barem bod, kako bi bila bliže plasmanu na Mundijalu. Milijaš iz penala je postigao gol za vođstvo, ali nesmotrenu odbranu Srbije matira veliki Tjeri Anri dvadesetak minuta kasnije. Promena do kraja utakmice nije bilo, što je značilo samo jedno – ako Srbija dobije Rumune ide na Svetsko nakon 12 godina! Došla je na redu ta utakmica, a svi su verovali u pobedu. Nakon „petarde“ u mreži Rumuna, slavlje je moglo početi. I Antara je napravio uspeh i sa reprezentacijom.

Greh je pričati da li nam je bila laka ili teška grupa na Svetskom. Verovatno zbog Gane koju smo mnogi potcenili, verovali da može da je prođemo i naravno Australijanaca, koje ne želim da uvredim, su došli na ekskurziji. Nakon glupog penala Zdravka Kuzmanovića, koji je izgledao kao da pada sa padobrana, Đan je u finišu meča matirao Stojketa i doneo minimalnu pobedu svojoj zemlji. Zatim je usledio dvoboj sa „Pancerima“. Finalisti sa EURA 2008 su kao i uvek bili favoriti za osvajanje titule svetskog prvaka. Nakon gola Malana Laneta Jovanovića, usledio je još jedan glup penal Nemanje Vidića, koji je srećom odbranio Stojković. Do samog kraja naleti Nemaca su bili bezuspešni i ta utakmica je završena sa minimalnom pobedom Srbije. Protiv Australije jedino što nam je trebalo je bila pobeda. Kejhil je nadskočio Vidića, da bi zatim Holman šutem sa preko dvadesetak metara zapečatio sudbinu Srbije. Do kraja je Pantelić uspeo samo da ublaži poraz i to je bio kraj tom putovanju.

Osim što Antić nije uspeo da uvede reprezentaciju u drugi krug, mnoge kontroverze, sukobi reprezentativaca, a između ostalog pijančenja i slike igrača kako puše cigare su bile razlog da dođe do nesuglasica sa vođstvom federacije i da bude na „tankom ledu“. Kap koja je prelila čašu bila je kazna od FIFA na četiri utakmice i 15 000 franaka zbog „neprimerenog ponašanja nakon utakmice sa Australijom.“ Srbija je otpočela kvalifikacija za EURO, ali nakon startne pobede i nerešenog sa Slovencima u Beogradu, savez odlučuje da smeni Antića. U kratom obraćanju predsednik Karadžić je naveo tri razloga za smenu: To što ne može da reprezentativnu ekipu vodi sa tribine, drugi je da je bilo poremećenih odnosa unutar reprezentacije, a treći je bio igra reprezentacije i rezultati.

Nakon smene sa klupe Srbije, imao je dve kratke avanture u kineskom Šandongu i Hebeju.

Bilo kako bilo Antara, Raddy ili Mister bio je čovek koji je opet naterao ljude da prate reprezentaciju i ne gledaju da li je neki igrač iz zvezde ili Partizana. Nikada nije gurao menadžerske igrače. Zato je i do dan danas najbolji koja je Srbija imala od samostalnosti i jedan od najboljih opšto u istoriji srpskog fudbala.