S obzirom da sam ovaj serijal pokrenuo ničim izazvan i sa brojem 4 i onda na nagovor prijatelja i poznanika rešio da nastavim do kraja tj. do broja 15 kako je nekada i bilo po pravilima da brojevi idu tako, logično je da sledeća bude petica. Pre nego što sam uopšte i krenuo da sastavljam spisak o ljudima koji su nosili (i nose) broj 5, imao sam ih nekoliko u glavi i znam da ste ih imali i vi pre nego što ste i otvorili link ali cenim da neke od njih niste znali ko su a moram da priznam da nisam ni ja. U svakom slučaju na pomisao samo dvojice igrača koji su nosili peticu dolazi se do zaključka da je možda i najsnažniji broj po pitanju na uticaj kluba za koji navijamo ali to ostavljam vama da presudite. Po meni jeste. No, da krenemo redom kako je i red…

Ono što sam uspeo da iskopam za godine od osnivanja pa do nekih kasnih šezdesetih prošlog veka je da ima svih rezultata koje je KK Partizan imao kao i spisaka igrača ali nažalost nisam uspeo da dođem i do podataka ko je koji broj nosio na dresu tako da prvo što sam našao je 1967. godina i ime Borislava Raičevića. Pišem samo tu godinu jer se te godine prvenstvo igralo poslednji put samo u jednoj kalendarskoj godini a gospodin Raičević je bio u ekipi gde je igrao i Slobodan Jelić, u prošlom tekstu spomenuta četvorka Partizana. Raičević je imao prosek od 1.2 poena a broj 5 na dresu je nosio i u sezoni 67/68 kada nema zabeležene poene kao ni odigrane utakmice.

1968/1969 Predrag Rajnović

Nažalost, o čoveku bukvalno nikakvih podataka nema na internetu osim da mu je prosek te sezone bio 0.5 poena po utakmici

1969/1970 do 1972/1973 Zoran Simić

Četiri sezone sa prosekom od nešto više od jednog poena po utakmici i napokon ima nekih slika koje su mogle da se iskopaju na internetu. Ima ih još ali sam se zbog boje dresova odlučio za ovu.

1973/1974 do 1980/1981

Hajde redom…

Prva titula osvojena kada je on došao u klub, ne iste godine ali 1976. je bila i on je bio najbolji strelac ekipe sa prosekom od skoro 29 poena po utakmici. posle te prve je sa Partizanom osvojio još dve titule 1979. i 1981. Uz te titule, za vreme njegovog boravka u Partizanu su osvojena i dva evropska trofeja, oba puta Kup Koraća i jednom igrano polufinale Kupa šampiona, u sezoni je i domaći sa evropskim trofejom spojio i uz kup osvojio Malu Tripletu. Čovek koji je po mnogima i kao igrač a kasnije i kao funkcioner najzaslužniji za to što je Partizan ovo što jeste danas, veliki i po meni najveći, Dragan Kićanović.

Nakon Kićinog odlaska u Italiju 1981. broj 5 zadužuje Nebojša Zorkić, nedovoljno u ovim vremenima spominjan strelac koji je uz Miška Marića, Bobana Petrovića, Arsenija Pešića i Gorana Grbovića utabao staze za momke koji su posle učinili klub besmrtnim.

Peticu na dresu je nosio do sezone 1985/1986 a u narednoj njegov saigrač i kasnije prvak evrope Vladimir Dragutinović preuzima ovaj broj doduše samo na jednu sezonu.

Sezona 1987/1988 Boris Orcev

Tada osamnaestogodišnji Boris je bio igrač koji u ekipi gde su igrali Paspalj, Divac,Grbović, Đorđević nije imao zavidnu minutažu pa samim tim ni poene ali je čuvao broj 5 za sezonu 1988/1989i ovog čoveka koji je kao MVP doveo Partizan do titule šampiona Evrope.Ako treba da vam pišem ko je i kakve zasluge ima Predrag Saša Danilović, onda da se ne ljubimo.

PSD je broj 5 nosio poslednji put onda kada je i osvojena Evroliga, a u sezoni 1992/1993 broj je uzeo Gavrilo Pajović.

1993/1994 do 1998/1999

Nikada prežaljeni kapiten i čovek koji i na nebu ima najlepši dvokorak. O njemu dalje zaista nema potrebe pisati ko je i šta je bio Haris Brkić. 

Godine kada smo bombardovani broj 5 je zadužio veliki borac i neprikosnoveni ratnik, miljenik navijača zbog svoje požrtvovanosti, Vesa Petrović. Peticu na dresu nosio je do sezone 2001/2002. 

Nakon te sezone, broj 5 prvi put  zadužuje stranac, Frederik Haus. I dalje se pamti ona utakmica kada je večitom rivalu ubacio 41 poen i time postao meni lično jedan od omiljenih stranaca koji su ikada obukli sveti dres. Ostao je i nakon kraja karijere u košarkaškim vodama, trenutno je trener ženske sekcije koledža Džeksonvil. 

2004/2005-2006/2007

Bivši igrač Crvene zvezde i neko ko je imao veliki potencijal ali i nije imao sreću sa povredama, Luka Bogdanović. 

2007/2008-2008/2009

Veliki Milenko Tepić. 

2009/2010

U godini kada je Partizan završio na F4 u Parizu i osvojio duplu krunu broj 5 je nosio Stefan Sinovec. 

E sada kreće serija stranaca koji su zaduživali peticu. 

2010/2011

Prvi od već pomenutog Fredija Hausa koji nema srpski pasoš a nosio je možda i najveći broj u istoriji KK Partizan je bio Kurtis Džerels. Sjajan igrač, sjajan skorer i sjajna karijera. Dan danas po društvenim mrežama ume da komunicira sa navijačima Partizana i da se priseća te jedne ali po njemu možda i najlepše godine koju je proveo u Evropi. 

2011/2012

Drugi stranac a treći do tada je bio Ejsi Lo. Jedan od prvih igrača sa respektabilnom NBA karijerom, bivši član Golden Stejta, Šarlota, Čikaga, Atlante i Memfisa. Nakon ove sezone je prešao u Olimpijakos i u tim sezonama je beležio nešto ispod 8 poena u proseku u Evroligi. 

2012/2013

Ako se ne varam i ono što gledam na Guglu jer me pamćenje izdaje, iz Metros De Santijaga iz Dominikanske republike dolazi Tori Tomas. Odličan igrač ali sa povredama nije imao sreće pa je vrlo brzo i napustio Partizan. Pre par godina kada je još uvek bio aktivan je u razgovorima za poljske medije dao izjavu kako mu je tih nekoliko meseci u Partizanu bio najbolji period u karijeri. Što se tiče njegove karijere, Tomas je igrao za 18 klubova do 2019. kada se penzionisao. 

Naredne dve godine, tj. u sezonama 2013/2014 i 2014/2015 strancima peticu otima Petar Aranitović, još jedan veliki talenat i trenutni član bratskog kluba iz Fuenlabrade. 

Vraćamo se na strance tj. na još jednog ljubitelja navijača i trenutnog igrača Pariza, Bandže Sija. Dres sa brojem 5 je nosio u sezonama 2017/2018 i u narednoj i za to vreme provedeno u klubu osvojio dva Kupa. 

2019/2020 i 2020/2021

Markus Pejdz. Sjajna leva ruka i sjajan čovek. Jedan od igrača za koje sam priželjkivao da će dolaskom Željka u klub ostati jer sam imao neko mišljenje da s obzirom da voli da radi da bi se uklopio ali nažalost, nije ostao. Zanimljivo je da je njegova karijera trajala kratko, svega 7 godina gde se naprasno 2023. odlučuje da okači patike o klin u svojoj 30. godini i posveti trenerskoj karijeri. Od tada je asistent treneru na Univerzitetu Severna Karolina koji je i sam pohađao i igrao za njih. Pamti se ono koledž finale gde je postigao 21 poen i trojku na 5 sekundi do kraja utakmice koju su ipak izgubili. 

Dolaskom Željka dolazi i centar, sin Željkovog bivšeg igrača Slaviše, Balša Koprivica i zadužuje broj 5 na dresu koji nosi i dan danas, već četvrtu sezonu. 

Zadužio sam sam sebe sa četvorkom pa će sada svi brojevi do 15 ići u nekoj varijanti serijala tako da neće biti lak ali će biti sladak posao. Hvala na strpljenju pa se čitamo uskoro. 

Foto: Dragana Stjepanović