Da li će biti bolje? Bilo bi glupo reći da neće jer bi to značilo da se u utakmicu ulazi sa 25-2 pošto su posle 16-2 u Francuskoj uspeli da dignu na viši nivo i dozvole 17-2 za protivnika u prvoj četvrtini u Areni u petak. Neće ovo biti jedan od onih autorskih tekstova koji su predugački jer nema o mnogo tome da se piše, ono što mora da se spomene jesu par nekih stavki koje se ponavljaju ove sezone.

Momci deluju pre svega psihički izmoreno i prvo poluvreme je izgledalo tragično loše, kao da igraju finale Evrolige, pod tolikim su pritiskom bili a da ih neko pita, ne bi znali da odgovore. Onda počinje drugo poluvreme gde ulaze hrabro i kao da to i nisu ljudi koji su petnaestak minuta pre toga izgledali kao da idu na streljanje. I onda, prvo što je verovatno svakome prošlo kroz glavu u momentima kada se topila prednost Fenerbahčea je-KAKO I ZAŠTO?

Zašto se drugi meč uzastopno ulazi kao da se igra protiv ne znam koga a pritom se igra kod kuće, zašto se dovode u situaciju da moraju da jure prednost prvo ekipe koja je objektivno lošija od njih(ovde mislim na Asvel prethodni petak) a onda i one koja je fizički jača, vođena trenerom koji karakterno dosta liči na Željka i pobogu Željko, zašto se ulazi u meč protiv fizički jake ekipe sa dvojicom sporih igrača na visokim pozicijama? Ne ulazim u taktičke zamisli trenera i stručnog štaba ali ako to nije prošlo protiv Asvela, da li neće protiv još fizički jačeg Fenerbahčea? No, nije ovde priča o treneru koliko o stegnutosti igrača i to se videlo i pri svakom dužem posedu. Milton je imao dobre momente, imao je i loše ali se adaptacija vidi, vidi se da je rešen da pogura malo jače pre svega sebe kako bi uspeo i druge-nekada je i volja dovoljna za to a on je ima, to se vidi a tome i svedoči izjava trenera da je insistirao da trenira i igra iako vuče povredu. Sa druge strane, falio je ponovo kapiten koji se oporavio za utakmicu dva dana kasnije kao i Parker koji nije bio u zavidnoj formi ali nadam se da ono protiv SCD nije bio trenutni bljesak. Pošto se utakmica kao i sve pre nje, bilo pobeda ili poraz arhivirala, da pređemo na ono što je bilo posle toga i onoga što tek predstoji. Ne, ne bežim od toga da pričam bilo šta više o utakmici protiv Fenera ali toliko je podsećala na onu od nedelju dana pre da bih većinu misli ponovio, samo bih menjao imena protivničkih igrača. Nekada je problem bila treća četvrtina,sada je problem prva.

SC Derbi

Pre samog meča napisah da bi idealna varijanta, s obzirom na protivnika i to koliko je lošiji i da će Partizan sa izuzetkom Karlika Džonsa biti kompletan, da se ovo reši rutinski i da se neki koji nisu igrali a trebalo bi da budu bitni u budućnosti razigraju, dobiju na samopouzdanju i uklope. I bi tako. Ne može se ne spomenuti Parker kome se vidi da je skinuo kile, spustio se u stav i sebe posle nagradio poenima. I to ne malim. Nije zaboravio da igra košarku i to je dobro, ono što je još bolje je da nije zaboravio da se smeje. Videlo se da mu znači a to je i sam rekao posle utakmice. Vratio se i Vanja i nadamo se da će se ubuduće čuvati od promaje, ume ona da bude zeznuta i nije da nije najveći neprijatelj u Srba. Sve u svemu, odigralo se ok, Murinen je zabeležio solidnu rolu i to je takođe za pohvalu. Kladim se da se mnogi pitate zašto sam, pobogu, uzeo da pišem o utakmici koja je po važnosti jedno 20x manja od one svega dva dana pre toga…

Samopouzdanje i rutiniranje protivnika. Ovo je posle solidno dugog vremena utakmica koja je, ponavljam, uz dužno poštovanje prema ekipi Derbija morala biti rešena i bilo je tako. Vašington se odmorio jer nije ni igrao, Braun je imao slabu minutažu, Tajrik takođe i to je ono što raduje. Ono što ne raduje je da je danas utakmica protiv Panatinaikosa u Atini gde se nikada ne ide spuštenog garda ali nekako uvek izgleda da tako jeste, tj. tako se na kraju i završi. Da li sada može biti drugačije?

Možda. Zavisi od ulaska u meč i zavisi od odbrane i pristupa istoj. Ne sme da se dozvoli ofanzivni skok kada imaju dva visoka u timu, ne sme da se brlja u napadu i dozvoljava sebi da se protivniku daju kontre na tacni i najbitnije-mora da se igra odbrana. Neki mečevi ranije su pokazali da može-Olimpijakos, Barselona pa i Monako naposletku iako je dozvoljena ona nestvarna serija od 22-0. To odlike ozbiljnih ekipa nisu a Partizan to, nadamo se, jeste. Ako nije onda daj da i mi promenimo pristup gledanja utakmica, bar ćemo psihički biti bolje ako ništa drugo. Utakmica u OAKA areni nije mesto gde se “vadiš” ali je nešto što i uz poraz može da pokaže put ka utakmicama koje slede a to su 4 kod kuće i 2 u gostima do kraja 2025. godine. Napomena-te dve u gostima su one koje “mogu da se dobiju” ako se pokažu volja i cojones uz dobro pripremljen meč od strane stručnog štaba. Nije bilo malo slučajeva da su umeli da podbace, ljudi su od krvi i mesa i ne bi trebalo zamerati, bar ne mnogo. Da li se može pobediti Panatinaikos? Naravno da da. Da li je realno posle ovakvih izdanja u poslednje vreme? Realnije je da nas “otresu” 25 razlike ali mečevi između Atamana i Obradovića su uglavnom i šahovski, obojica ih sa posebnom pažnjom spremaju i ni sada neće biti drugačije.

Šta je ono što sledi?

Ako kojim slučajem dođe do poraza a veće su šanse za to nego za pobedu, ide se na “ONIH FAMOZNIH” 4-9, skor koji se imao i ONE godine. Naravno da je svaka za sebe ali mi ne bi bili navijači ovog kluba kada se ne bismo sećali nesrećnih okolnosti koje nas prate, koliko god se ta sezona na kraju završila trijumfalno i dobro. Ipak, ostaje žal za svim onim ali bolje da se prekinem…

Kao što već napisah ranije, sledi šest utakmica, od toga četiri kod kuće i dve u gostima. Raspored je sledeći:

Bajern H

Crvena zvezda H

Virtus H

Žalgiris A

Makabi H

Valensija A

Tu se završava prvi krug. Ako se računa da se od Panatinaikosa izgubilo(da, sada već otvoreno malerišem), ide se na 4-9. Po meni, ovaj prvi krug bi bio ok da se završi sa 8-11 i to bi bila premija s obzirom kako su izgledali i na to da su ove do sada 4 pobede mogle da budu i porazi ali opet i neki od poraza su mogli da budu pobede mada za to možemo da zahvalimo i “domaćinskom suđenju” u Pireju i Madridu ali nije da smo se odvikli od toga. Znači, 4 od 6. Dovoljno se već mečeva pogubilo kod kuće, neki porazi nisu smeli da se dogode ali s obzirom na kalendar kakav je. to je već davna prošlost. Kako će i protiv koga doći do 6 pobeda ne znam niti je iskreno bitno, bitno je da se ostane sa nosem iznad vode kako bi se dočekalo kompletiranje tima i raspored o kome će tek biti reči i o kome ćemo pisati.

Ovaj tip “kolumne” ili čega već će ići svakog ponedeljka pa ćemo moći zajedno da prolazimo šta je bilo i šta sledi ali sada su momci u Atini i neka bude šta biti ne može. valjda smo i mi navijači zaslužili neko iznenađenje u vidu pobede gde je već upisan poraz.

Do sledećeg ponedeljka. živi bili i živeo nama Partizan.