Crna sreda da crnja biti ne može

Da ne dužim preterano oko toga šta je Reflektor magazin, kako je nastao i na kojim osnovama, ko su momci koji sa mnom čine grupu entuzijasta koji smo različiti u svakom pogledu ali svi imamo jedno zajedničko-svi volimo Partizan, dišemo kao jedan kada je crno-belo u pitanju i trudimo se da informacije vezane za SD prenosimo svima vama kako biste bili informisani u najboljem mogućem smislu. No, nije ovde reč o nama ali napraviću poveznicu…

Uglavnom, mi smo za vas koji ne znate nastali krajem jula 2020. godine. Prvobitno smo piskarali neke tekstove vezane za NBA, Seriu A, malo o istoriji Partizana ali svima nam je bilo zajedničko da smo bili zaljubljeni jedan isti klub. Nije prošlo mnogo vremena kada smo se usmerili na to da pratimo isključivo Partizan i sve njegove sekcije sa akcentom na FK i KK pa je došlo i do toga da smo postali “viđeni na mapi” tako što je urađen intervju sa Duškom Vujoševićem nekog januara 2021. koji je tada rekao da veruje da ovaj klub može da se izdigne iz pepela i vrati na stare staze slave, tamo gde i mora da bude. Svi znamo šta se desilo nekoliko meseci posle toga i koliko je san o njegovom dolasku postao java.

Ono kada nečiji dolazak postane senzacija

Sada da uzimam sebi a pre svega vama vreme i da pišem šta se dešavalo ovih godina nema poente jer bi se osvrtali na neke teške poraze ali i dobre momente, nesumnjivo najbolje igre u Evropi te 2023. godine i mesta gde je trebalo da završimo a nismo.

Pre svega bi bilo dobro da se osvrnemo na to koje su ambicije kluba kada se neko trenerskog kalibra kao što je on dovodi i u godinama koje slede obezbeđuje “respektabilan” budžet za takmičenje-ambicije su najviše. Kada se uzme u obzir šta je sve kroz karijeru osvojio i to započeo sa klubom gde se kako su mnogi rekli vratio da zaokruži na njegovu desetu a drugu u istoriji kluba, logično je bilo za očekivati takav scenario u tim godinama. Taj scenario je bio najbliži kada se klub vratio tamo gde prirodno i pripada i to prve sezone. Svaka naredna je bila mišljenje da može i mora bolje i neretko je on bivao optužen za to i mora se reći da je često bilo sa pravom jer su igre izgledale loše i govorilo se da ga je pregazilo vreme, da ovo što on forsira u ovim sada godinama ne radi posao kao ranije, da je on previše strog prema igračima(šta god to bilo) i svako bi bio u pravu. Sa druge strane, niko i nije jer da bi se mogao kritikovati neko ko je preuzeo kormilo kluba koji je u teškom stanju kako finansijski tako i organizaciono može samo neko ko je od autoriteta. Taj neko je bio upravo on.

Da podsetim, za one koji su zaboravili a to jeste odlika našeg naroda-pri dolasku je rekao da mu je cilj da Partizan bude stalni član Evrolige. Ovog leta je to uspeo. I ne, niko drugi nije uspeo da dovede klub do toga da bude član ni te 2022. godine posle ispadanja u Evrokupu nego on sam pa i godinu posle toga a i dve. Opet, ostaje ono što se zove očekivanja a svačija pri njegovom dolasku u klub, koji god to klub bio, jeste da se puca na ono najviše, znamo svi šta. Do toga se prve godine u EL a njegove druge od ovih 4 i kusur nije dogodilo, znamo zašto i pod kojim okolnostima. Mučno je podsećati se toga u ovom momentu.

Da odem fast forward na ovo sada

Leto je počelo tako da su navijači Partizana mogli da budu najbezbrižniji ikada kada je prelazni rok u pitanju. Ostavljeni su nosioci, dovedeno je ono gde su postojale rupe ali se dovelo do toga da ipak nešto fali i to nije rešeno na vreme i za to punu odgovornost snosi sportski sektor kluba ali ne zato jer neko jeste ili nije doveden nego zato što nisu reagovali na iznos budžeta koji je objavljen a budžet za plate nije toliki. Kroz sve ove godine je dolazilo dotle da se na svakom koraku dolazi do objašnjenja da je zadovoljan timom koji ima, da se zahvaljuje upravi kluba i možda i nesvesno sebe stavlja u pat poziciju kada dođe do loših rezultata a i kada je poslednje pismo u pitanju opet je došlo do zahvalnice.

Da ulazimo u to koliko on kao trener zna valjda nema potrebe. Da li je greši?o Naravno, ali to je u opisu posla. Ono što je za klub bilo neprocenjivo je njegov uticaj van terena i ono na šta je klub doveden od samog njegovog dolaska pa do današnjeg dana. Kako će biti u narednom periodu nisam baš siguran.

Kada sam ja lično u pitanju, kroz ove 4 i kusur godine sam masu puta rekao da ovo ne liči ni na šta po pitanju igre i zna se ko je tu svaki put morao da snosi odgovornost. To je trener. Ono što boli mnogo u ovom momentu jeste sam čin i vreme odlaska. Nije vreme za to. i ne ovako. Veličina i tebe i kluba to ne smeju sebi da dozvole.

O tome kako se klub poneo prema ovoj situaciji ne želim da trošim reči. Počevši od uprave kluba pa do igrača koji su morali tebe da slušaju a nisu dovoljno. Ovo nije on zaslužio a nismo ni mi jer nas voli ništa manje nego mi njega. Neki bi voleli da nije tako ali tako je i mi znamo da oni znaju da je tako. I to što mu svaka publika na gostovanjima odaje poštovanje aplauzom govori o njemu, jednostavno je tako.

Želimire Obradoviću, neću da dužim mnogo o ljubavi jer ti si o ljubavi prema ovom klubu pokazao dolaskom iako si u tom momentu imao unosnije ponude drugih klubova, došao si da ga digneš na neki viši nivo i uspeo si u tome i to je za početak bila tvoja najveća pobeda, veća od svih do sada a imao si ih mnogo. Želim da ti se zahvalim.

Prvo jer si nas posle mnogo godina doveo do toga da verujemo da krenemo tamo gde treba da završimo.

Drugo, jer si legenda. Ti si neko ko je i one koji su prestali da prate košarku naterao da počnu da je prate i nisu samo tu navijači Partizana u pitanju, ima i drugih.

Treće i poslednje, hvala ti što si mnoge roditelje naveo da dolaze u halu i dovedu svoju decu i time stvorio novu armiju navijača koji će pratiti, navijati i voleti Partizan, mene prvog kao roditelja.

Moj klinac sa svojih 4 godine je znao da pokaže prstom na tv znao je dva imena. Jedno je bilo Džejms Naneli a drugo je bilo tvoje.

I za kraj, za svaku lošu reč koju sam ti ja kao navijač ovog usranog kluba uputio, izvini. Nisam patetičan nikada ali nije ovo moralo da se desi. Ne ovako, ne sada, ne na ovaj način.

Ovo nije zbogom, nadam se da si i ti toga svestan.

Po ko zna koji put, izvini i hvala.