Ima nekih mesec dana kako smo u podkastima koje snimamo najavljivali da će nam sajt pretrpeti promene u smislu da ćemo i njemu pored samog Youtube kanala posvetiti pažnju i evo, krenulo je od mene i dogovora za neku “kolumnu” koja će ići svakog utorka, odjavljivati prethodnu nedelju i evroligaške utakmice kao i utakmice ABA lige i malo najaviti ono što sledi. Što se mene samog tiče, gledaću da budem što kraći i koncizniji ali od naredne objave jer ova će biti malo duža mada na to ste od mene i navikli.

Ova će biti duža pre svega jer sam ja lenčuga a i lakoveran pa sam odlagao da pišem o samom rosteru i sklapanju istog a i verovao do maltene samog početka sezone da će roster biti popunjen toliko da se može išta iole konkretno napisati međutim do tih “najavljenih” pojačanja nije došlo a do početka sezone jeste pa hajde da se bar ukratko o tome nešto kaže.

Kada su neka imena još pre kraja prethodne sezone najavljivana a i kada su još neka dodata na ta u toku leta, prva pomisao mi je bila “OK, ovo je za neke sezona dokazivanja, za neke sezona obnavljanja karijere, nekima je jednostavno potrebna promena ali u načelu zadovoljan jesam”. To se bar sada u početku pokazalo kao nešto što može da bude dobro jer ovakav start verovatno niko ni od tih momaka nije očekivao međutim ko smo mi da pravimo predikcije da li će nešto biti dobro ili ne-naše je da iznesemo da li nam ovo izgleda dobro ili ne, šta bismo menjali a šta ne i kome i za šta imamo da zamerimo. Ono što je većina koja je uzela basketaru u rukle rekla je da je jedno sigurno-energije neće izostati.

Za neki početak moram da napišem da iako ovaj tim nije kompletiran a nadam se da će biti do kraja oktobra pojačanjima kojih će nesumnjivo da bude a potom i sa oporavkom pojedinaca biti kompletiran, najveća sumnja koju sam imao bila usmerena ka treneru Penjaroji. Ne zato što smatram da je loš trener, to nisam govorio još pre 10 meseci kada je došao iako sam bio besan zbog odlaska Željka, nego zato što sam imao bojazan kako će i da li će imati uticaja na sklapanje tima. Ispostavilo se da je tu bar za sada i kako tim izgleda on imao jedini uticaj, naravno u dogovoru sa menadžmentom iznad kog mi i dalje stoji ogroman znak pitanja ali ne bih da se ponavljam skoro godinu dana zašto je to tako i koji su razlozi.

Najteže je biti svestan svoje uloge i ostati u njoj

Ekipa je još letos na pripremnim utakmicama izgledala kao da je skup karaktera koji su svesni zašto su tu, da imaju svoju ulogu i da treba da budu svesni da ne smeju iz tih uloga da iskaču. Ponašanje na terenu a i van njega govori u prilog tome da, bar kada je ovih petnaestak dana u pitanju, trener vodio ozbiljne razgovore sa njima i predočio šta se od njih očekuje. I nakon ove 3 pobede u Evroligi a i ove jedne u ABA, nema ponašanja koja su bila prisutna kod pojedinaca prošle sezone, podređeni su timu i drže se plana. To se najbolje vidi po izjavama kako pre tako i posle utakmica, oni najstariji ostaju duže na treningu i taj mentalitet prenose na mlađe. Karakter je ono što ovu ekipu čini drugačijom.

Malo o utakmicama-Svaka utakmica odigrana do sada je protekla tako da ko god je odigrao i makar jedan minut dao je makar jedan poen. Plan igre radi posao i svi do jednog su podređeni timu i to se odražava na mali broj izgubljenih i veliki broj ukradenih lopti, trenutno dele prvo mesto po broju asistencija po meču (skoro 23), ekipa je spremna na svaku vrstu odbrane koju igra protivnik i na tome treba pre svega da se čestita stručnom štabu. U sve 3 dosadašnje utakmice nije bilo atipičnih ili za Partizan od prošle sezone tipičnih i predugih padova. Partizan igra disciplinovano i to je ono što ćemo da gledamo nadam se cele sezone. Momcima koji igraju kapa dole jer drže se svoje uloge i svi rade za sve.

Karlik i besni psi

Ovo sam napisao kao post na mrežama gde je pojačanje do koga nije ni došlo najavljeno za Partizan ali je trebalo da bude sličnog profila kao i ostatak ekipe koja je dovedena letos-fizički jak, savršeno čita odbranu i odlično preuzima, grize za svaku loptu kao da je na semaforu 0-0 a ne 20 za Partizan ili za protivnika. I opet, bez tog pojačanja, ova ekipa to radi. Naravno, ovo što sada pišem nije neka moja revolucionarna izjava, to su izjavili bivši saigrači Njegovog Letećeg Visočanstva-Majkla Džordana na to kakav majndset ima. Kao što njega nije zanimalo ko je protivnik niti koji je trenutni rezultat, tako to ni ove momke ne zanima. Prošlosezonska ekipa sa onim majndsetom koji je imala posle onih 10-0 za Pariz tu utakmicu izgubila 14 razlike a posle onih +13 za Bajern pred kraj treće četvrtine na kraju bila poražena sa 20+. Ovi ne. Možda su oni poveli sa 65-52, nama je 0-0 i završićemo je sa 34-19 za ovih 12 minuta.

O tome ko je prva violina ove ekipe valjda ne treba mnogo pričati. Prva i najbitnija stvar pre samog kraja prošle sezone za Penjaroju je bila da se on zadrži i da se oko njega gradi ostatak tima. Uticaj koji on ima na igru evo treću sezonu je nemerljiv i svaka naredna reč koju bih napisao bi bila suvišna tako da ću odmah da pređem na to šta se letos učinilo za njega da bi bio još bolji. Iako je pušten Kalates, doveden je neko ko bi mogao biti nešto blizu njega po pitanju odbrane i mirnoće sa loptom(Pajola), doveden je neko ko će u paru sa Pajolom a bogami videsmo i u triu moći da odradi vrhunski posao i izrudari poene i izmisli iste(Vildoza) a i neko od koga se može očekivati da će da grize za loptu ali morati smiriti glavu u napadu jer je ovo daleko veći nivo od svih do sada(Olmen) i sva trojica su savršeni. Meni lično najveće iznenađenje je Vildoza koji fenomenalno drži do svoje uloge i moram da budem gavran i da se zapitam do kada će tako i da se ponadam da će uvek. Biće utakmica gde će imati svoje momente ali ti mometni nisu često bili loši tako da ako on oseti trenutak a i dobije dozvolu od trenera a i od saigrača, zašto da ne? Uglavnom, morao sam poseban akcenat da stavim na Pajolu i Vildozu jer su, naravno uz Karlika bili glavni okidač ka svemu dobrom u prve tri utakmice a sve je bilo dobro, mora se reći.

Kada se iz dobre odbrane crpi samopouzdanje ne postoji ništa bolje. Ustaljena floskula od 110% mogućnosti u ovakvim situacijama dolazi do izražaja i utiče na sve a posebno na navijače(pogledati kako je grmelo u Minhenu kada se stizalo od onih -13 do vođstva) pa onda dolazimo do toga da jedan kako su mnogi rekli “matorac” i moje omiljeno Stric Džekiri veže 2 ofanzivna skoka i jednu ukradenu u minuti ili jedan Bandža Si iz tranzicije ispali trojku kao Stef Kari, pitamo se da li je nama kao navijačima potrebno mnogo da budemo zadovoljni ovim što vidimo? Izgleda da ne, iako smo prethodnih godina nazivali jedni druge razmaženim derištima po pitanju igrača a na kraju se sve svelo na to da nije bitno kako se neko zove već da li taj neko radi ono što se od njega očekuje.Ovi momci za sada to rade odlično i ne želim više da ih hvalim jer se bojim navlačenja loše karme na njih a i na sebe pa ću ovde da se zaustavim i dodati samo još jedno-apel na upravu da ako su već dozvolili treneru da formira tim po svom ukusu, nađu još tu jednu ili dve slagalice koje fale da se kompletira slika, čovek celo leto priča o tome.

Partizan.

Za 2 dana će biti pola godine kako nas je napustila najveća ličnost u istoriji Partizana i prethodnih dana se spominjao češće nego inače jer ova ekipa neodoljivo podseća na mnoge ekipe koje je on vodio. Ono što je njegov Partizan pokazivao je ono u šta sam se zaljubio a ovo što sada gledam je ono što me tera da se zaljubim ponovo i takve, dugoročne ljubavi su retke i u svakom smislu posebne. Onakve kakav je i sam Duško bio i ovakve kakav je Partizan svih ovih godina a prekjuče nam ih je napunio 81.

Ne zaboravite nikada da navijate za najbolji klub na svetu i da ono što vi imate niko nikada neće imati i slobodno to pokazujte kada god ste u prilici, sa ponosom, bezuslovnom ljubavlju i odanošću jer to Partizan i jeste.