Obično ovakve autorske tekstove započinjem izvinjavanjem ljudima koji su bili uskraćeni da čitaju raznorazne baljezgarije koje pokušam da pretočim u neko štivo koje bi moglo da se pročita i da neko iz nekih mojih reči utehe ili hvale nađe elan za bližu ali i dalju budućnost kada je KK Partizan u pitanju. Ovo nije jedan od takvih tekstova. Zapravo može da bude ali zavisi kakvog ću raspoloženja biti u nastavku kucanja jer sve ide iz glave i bez nekog koncepta. Koncept mi je takav da koncepta nema,bar ne danas jer se glava još uvek nije dovoljno ohladila.

Kada smo kod koncepta, dešavale su se utakmice koje su pokazivale da KK Partizan i ekipa koja je na terenu (pritom kada kažem ekipa mislim na sve ljude koji su u sastavu za tu utakmicu) ne liče ni na šta. Neki će reći da su banda, neki će ih nazvati grupom građana, neki cirkusom i svako će biti u pravu jer hteli to da priznamo ili ne i veći stručnjaci od svih nas će to reći samo ne toliko grubo. To je za svaki košarkaški tim zajedničko, nekima se dešava u manjoj, nekim ekipama u većoj meri a Partizanu previše ove sezone.

Da bi se došlo do onoga što se Partizanu desilo protiv Asvela u gostima tog jedanaestog kola mora se pogledati šira slika jer nije sve u poenima, posedima, plejmejkerima i procentima. Ima do volje pojedinaca, onoga što bi trebalo da sprovedu u delo na terenu i da urade onako kako im je trener rekao, da ne kažem nacrtao i onda se mora sve uzeti u obzir, počevši od kostura ekipe koji je ostavljen, preko dodataka na taj roster tj. prelaznog roka, pripremnog perioda i onda same sezone, u ovom slučaju prve četvrtine ako se tako može nazvati.

Kostur ekipe

Da se bavimo time kako je došlo do toga da se prošlosezonska ekipa sklopi i da se napravi kompletan reset mislim da nema potrebe. Posle sezone poput pretprošle postoje dve solucije-prva je smena trenera a druga da se u igračkom kadru nešto menja. S obzirom da se više poverenja tog leta imalo u trenera a i videla se zasićenost kod mnogih i želja za promenom sredine, došlo je do kompletnog reseta igračkog kadra i sklopio se potpuno nov tim. Prošla sezona je tekla kako je tekla, po meni potpuno očekivano jer je ekipa nova i potrebno je prilagođavanje na trenera kao i njega na igrače, ambijent u klubu i gradu u koji se došlo da se živi, da se prilagode igrači jedni na druge i da se iz toga stvori ekipa dostojna rezultata renomea kluba kao što je Partizan. Bilo je jako teških i neočekivanih poraza i loših utakmica ali se naziralo to da momci koji su tu “nosioci” imaju kvalitet i da nisu ni blizu svog pojedinačnog plafona a timskog tek. Poraz od Efesa je bio taj koji je prelomio sezonu u Euroligi ali se i nakon toga dobrim radom došlo do trofeja. Pišem ovde o ABA ligi, ovo drugo takmičenje je bitno kao i semafor u GTA. Ono što se dešavalo nakon toga je bio imperativ svih u klubu pa i navijača. Već pred kraj sezone produžene su saradnje sa pojedincima a onda je i šlag na tortu bio ostanak Bonge koji je na Eurobasketu pokazao da mu je protekla sezona u Partizanu pomogla da sazri kao igrač i da će biti kao i Braun uz dvojicu Džonsa ono što treba da se nadogradi sa pojačanjima.

Pojačanja

Ovo leto je po pitanju pojačanja trebalo da bude najbezbrižnije u istoriji kluba. Nije bilo malo primera gde se na to čekao septembar i neki katovi katova iz NBA međutim sada su neka druga vremena, klub je na stabilnim finansijskim nogama i može sebi da priušti luksuz da već početkom leta završi bitna pojačanja i popuni rupe koje su tokom nedavno završene sezone bile očigledne. Da, valjalo bi napomenuti da od kostura koji je ostavljen svesno izostavljen Ife Lundberg koji je zaista imao lošu sezonu pa se moralo pojuriti nešto kvalitetno na kombo beku. Izbor je bio Šejk Milton, igrač sa solidnim iskustvom “preko bare” i neko ko bi trebalo da bude lep dodatak ovome što se ima. S obzirom da se rastalo sa Dejvisom, Koprivicom i Majkom, potpuno je očekivano bilo da se juri nešto za reket a jedina prava rupa u toku sezone koja je završena je bila na 4 pre svega zbog povrede Majka i tu se dolazi do najboljeg mogućeg u vidu nekoga ko na 4 poenterski daje zaista mnogo a to je Džabari Parker. Na već pomenutog Miltona i njega doveden je i Dilan Osetkovski koji pokriva i 4 i 5 i ono što se čekalo je bio taj centar koji je trebao da uskoči u cipele Brendona Dejvisa koji je doveden kao prva opcija na 5 ali je vrlo brzo postao bekap Tajriku Džonsu koji je eksplodirao. Prolazio je jul, prošao je avgust, za to vreme je bez preterivanja spomenuto dvadeset centara koji mogu da budu dovedeni a zapravo su mogla možda dvojica od kojih jedan neće a drugi neće i plus na to je invalid kada se uzmu povrede koje je imao u obzir. Došao je i septembar i čekanje nekog NBA kata a znalo se da će to dočekati i novembar pa se u sezonu ušlo sa jednim centrom. Jednim jedinim.

Pripremni period

Pripreme same po sebi kao i turniri koji se igraju u principu bi trebalo da budu neka rutinska stvar ali ne kada je Partizan u pitanju. Tokom samog leta i samih priprema nametalo se pitanje gde je centar da bi se došlo do toga da se od strane predsednika kluba prilikom predstavljanja budžeta kluba koji je nikada veći najavljuju još tri pojačanja. Nedugo zatim na pitanje na kojoj se još poziciji osim centarske traži pojačanje, trener Obradović je rekao da ne zna odakle se plasira ta informacija jer se traži neko na 5 i to nije bilo jedino prebacivanje loptice iz jedno u drugo dvorište ove sezone a danas je 15. novembar tako da se samo čeka kada će ponovo do toga doći a nadam se da neće nikada više jer je neprijatno slušati obe strane kako pravdaju svoju stranu i normalno je da se i među navijačima pojavi crv sumnje da nešto na relaciji predsednik-sportski sektor nije kako treba. No, to je neka druga tema. Kao što i napisah, pripreme su prošle dobro, igrači su hvaljeni da su radili dobro i na nama kao navijačima je ostalo da sačekamo početak sezone nakon turnira koji se igrao u Australiji i to me tera da napišem nešto i o marketing sektoru KK Partizan pre nego što dođem na ono zbog čega se i sam roster zadržao, nadogradio i zbog čega i postoje pripreme tj. za šta se oni zapravo i pripremaju.

Marketing

Kao što smo i imali prilike u prethodnim godinama da čujemo sa više strana, Partizan je brend i taj brend treba da se neguje, unapređuje i diže na viši nivo kako bi se ostvario pre svega finansijski benefit. Sve je to potpuno normalno jer je dolaskom Željka Obradovića porastao hajp i sve oko samog Partizana, usledila je promocija tj. povratak u najbolje evropsko takmičenje i kada je trener neko ko je to takmičenje osvajao devet puta a najbolji posle njega “svega” četiri, potpuno je očekivano da i sam klub ima najviše moguće ambicije i u tom takmičenju pored svih ostalih u kojima je jedan od favorita. Ambicije svih a ponajviše navijača su pogotovo posle prve sezone poprilično porasle jer u sezoni povratka kada te deceniju nije bilo tu ti si igrao dobar period najbolju košarku u Evropi i imao protiv Reala iz Madrida 2-0 u seriji i viđen si kao učesnik F4. Zašto do toga nije došlo znamo svi i hajde da se to jednom ostavi po strani. Da se vratim na marketing. Kao što i napisah, potpuno je normalno koristiti hajp oko kluba, roster, trenera i naposletku navijače i atmosferu koju prave kako bi klub “živeo” i potpuno je normalno iznositi ambicije za predstojeću sezonu ali uz marketing postoji i PR služba koja bi mogla da se pozabavi izjavama a marketing bi trebalo da prati raspoloženje među navijačima jer jelte, ipak klub najviše profitira i živi od njih. Uvođenje Part+, naplaćivanje karata za promociju dresova, povećavanje cena sezonskih su prve 3 stvari koje padaju na pamet gde se traži profit za čim nema potrebe a na to se nadovezuju slogani, izostavljanje grba(ne želim da poverujem da je to namerno samo nesmotreno) i imena kluba je ono što je zbog već datog novca preko njihovih očekivanja i budžeta opteretilo i može se reći iritiralo navijače sve do početka sezone ali mnogi su bili spremni da i tu žabu progutaju zarad uspeha jer imaš tim, imaš trenera, imaš budžet, imaš ambicije. Mnogi i jesu i to se više ne pominje mada mora se reći da su bar kod imena Partizan i grba ipak pogledali ka reakcijama pre svega sa društvenih mreža i ispravili i to je za neku pohvalu. Početak sezone se bližio i svi su bili uzbuđeni ali se pred sam početak pustio Nilikina u Olimpijakos što ima rezona ako se planira dovođenje nekoga ko može da odmori Karlika. Nije se doveo niko.

Dosadašnji tok sezone

Da bi došli do ovoga zbog čega sam se i odlučio da išta pišem a to je poraz od Asvela, moram da se osvrnem na prvu utakmicu a to je Dubai i prvo kolo EL. Otišlo se sa jednim centrom a dočekala te je ekipa debitant, put je dalek i kada se sve sagleda nisi ličio ni na šta i prvo što prolazi kroz glavu jer se odigralo jos 15 utakmica nakon te je startna petorka koja je dozvolila da se protivnik odlepi već u prvoj četvrtini pa se posle jurila ta prednost, uspela da se stigne na trenutak u trećoj četvrtini i nakon toga se opet dopustilo da se oni odlepe. Zvuči poznato, zar ne? Prvo mače se bacilo u vodu, sledeći je bio Milano gde si imao odlično prvo poluvreme, vodio 20 razlike pa je Milano 15 minuta kasnije imao šut za pobedu ali srećom nije pogodio. Nakon toga Efes i maltene preslikana utakmica gde je Efes i okrenuo ali su se momci sabrali i rešili i tu utakmicu. Hm, i to zvuči poznato, kao da smo slično gledali ove nedelje, takođe u Areni. Onda Real u Madridu koje podseća na Dubai pa Baskonija koja podseća na Milano i Efes a onda FMP. Zašto FMP? Zato što drugo po prioritetu takmičenje ima drugačiji sistem ove sezone i ne postoji toliki imperativ da mora svaka utakmica da se pobedi zbog domaćeg terena a i spominje se da će biti i tu F4 tako da koji se završava na kraju sezone nije ni bitno ako si u prva 4 mesta. FMP kao takav nije bitan i eto, pobedila se utakmica ali ako se u sezonu ušlo sa tankim rosterom pa starteri i ljudi koji su u prethodnoj nedelji izgurali po 60+ minuta moraju da vade kestenje iz vatre kako bi se pobedio FMP četiri dana pred Pariz, još jedne unapred dobijene utakmice koja je naravno, kao i ona sinoć, izgubljena. Jedan od startera i slobodno ću reći vođa ekipe je povredio stopalo i povratak je planiran za narednu godinu. Kada tačno niko ne zna ali nije ni bitno uostalom, mogao je da se povredi i na EL utakmici ali da jeste meni lično bi bila uteha što je to bilo tamo gde treba da bude na terenu. Protiv FMP-a nije bilo potrebe sve i da se izgubila ta utakmica.

Podelio sam dosadašnji deo sezone na deo pre i deo posle povrede Karlika Džonsa jer je ta povreda naterala klub da se potraži neko na pleju kao adekvatno rešenje dok se on iz povrede ne vrati. Uz sve to, valjalo bi napomenuti da se još uvek centar nije doveo u to vreme ali se šuškalo da je taj neko Bruno Fernando čiji je dolazak i najavljen na dan utakmice protiv Pariza koja je izgubljena i jedina je koja se ove sezone nije po istom šablonu gubila jer je u drugom poluvremenu postojala samo jedna ekipa i tada se videlo da bez plejmejkera ova ekipa ne može imati visoke domete. Nakon svih nagađanja tih dana i spominjanja imena koja bi mogla da donesu instant kvalitet na prenosu lopte gde su se opet spominjala imena momaka iz NBA pa jednome nije žena dala da dođe, za drugog nemamo novca jer je prihvatio unosniju ponudu, treći je dobio nenormalne pare, četvrti je bio Nik Kalates, potpuno logičan izbor za donošenje instant kvaliteta u organizaciji napada i odbrani ali logičan ako se planira još neko jer on nije taj koji može da do januara gura 25+ minuta po utakmici prvo zbog godina drugo jer poenterski ne može da donese mnogo. Osim njega niko nije doveden i to je ok kada se svi faktori uzmu u obzir međutim logično pitanje koje se nameće je zašto niko nije doveden? Željko izjavljuje da je sa ovim što ima zadovoljan, slede utakmice protiv Hapoela i Barselone gde se zaista i bez trunke ironije vidi napredak u odbrani i da se neki sistem uspostavlja. Hapoel je izgubljen slično kao i Pariz ali nije isto kada se izgubi od ekipe kao što je Hapoel koji je prepunjen vrhunskim igračima i od Pariza koji je u odnosu na prošlu sezonu poprilično tanak a nije ni u prošloj bio debeo. Utakmica protiv Barselone je uz Olimpijakos jedina gde je glupo reći ali moglo da se bude zadovoljno porazom jer se izgledalo zrelo, utegnutije i nažalost nesrećno izgubilo dok je Olimpijakos oružana pljačka. Tu dolazimo do ove nedelje. U utorak se dočekao roster koji je konkurent za F4 i titulu i odigralo se savršeno nekih 33 minuta a onda se sa 20 razlike dozvoljava da se ulazi u egal završnicu i dozvoljava se serija protivnika od 22-0. Nekom pukom srećom i mirnom rukom Bruna Fernanda na bacanjima se to dobilo ali se vratilo na šablon sa sve 3 pobede ove sezone gde se vodi po 20 razlike u drugom poluvremenu a onda sledi kolektivno pomračenje uma svih na terenu i na klupi i to je više stvar psihologije nego bilo čega drugog, košarka je tada u potpuno drugom planu. Sve četiri pobede su preslikane. Milano, Efes, Baskonija, Monako. Kada smo kod šablonskih pobeda ove sezone, u petak su košarkaši Asvela zalepili šamarčinu u vidu šablonskog poraza gde se od starta kao i Dubai, Real dozvoljava prednost pa se juri tokom cele utakmice i na kraju ishod bude isti. I to ne bi bio problem da Asvel i kada je kompletan nije solidna Evrokup ekipa a o tome da su platili igrače ISPOD dozvoljenog budžeta po propozicijama takmičenja da ne govorimo. Ono na šta je Partizan sinoć ličio je bio blagi užas a prvih 4 minuta utakmice su nešto najgore što sam video od KK Partizan od kada ga pratim a pratim ga 30 godina. Da ne bih podsećao na to kako je sve teklo jer ni ja ne želim da se podsećam gluposti koje su se pravile na terenu, prebaciću se odmah na ono što me je zapravo i nateralo da pišem ovo a i već sam poprilično odužio.

Želimir Obradović

Svi znamo šta je rekao i kako je to sve rekao, prvo na poluvremenu i naposletku na konferenciji i po prvi put nije samo on bio besan onako kako samo on ume da bude. Svi smo bili. Ne postoji navijač Partizana koji je mogao da opravda igru a posle i njegovu izjavu koja je moram reći ali nešto što je on i u prošlosti umeo da uradi, da igrače okrivi za poraz. Da, on to radi i to je na neki način možda neka vrsta psiholoških igrica koju igra sa ekipom koju vodi kako bi ih trgnuo za naredni period jer se prošlo isuviše malo da bi se reklo da je ovo kraj sezone ali se isto tako mora reći da ako se po jutru dan poznaje, noć će biti duga i hladna. Ono što mene po pitanju ove sezone brine je to da se napredak video prethodne nedelje ali se ove vratilo na staro, sa Kalatesom i Brunom koji su ipak nešto doneli. Bez obzira na sve to i na to da Tajrik Džons(požalio se na bol pred meč, slično kao i protiv Reala u poslednjem kolu prošle sezone pa se ispostavilo da je mogao da igra pod blokadom kao i sinoć ali nije pristao na to), Vanja Marinković(povreda leđa gde se ne zna ni stepen povrede, ni period odsustva sa terena), Džabari Parker(imao smrtni slučaj i otputovao za SAD na sahranu mada od starta sezone nije bio ni blizu pojačanja kakvo je trebalo da bude) i već pomenuti Karlik Džons nisu igrali, ovakav Asvel jednostavno mora da se pobedi kako bi bio konkurent za plejin u najgorem slučaju. Ispostavilo se da sa onom igrom Partizan to nije bar trenutno pa se nameće pitanje odgovornosti koje je možda i preuranjeno ali potpuno logično i koliko god igrači izledali loše, nezainteresovano i dekoncentrisano ipak trener nosi najveći teret poraza.

Ova utakmica nije bila nešto novo i to je ono što dodatno brine. Ovo je nešto što se dešavalo svakoj ekipi koja je vođena od 2021. do danas. Nepotrebni kontakti prilikom već viđenih poena protivnika i poklanjanje bacanja, loše izveden bočni aut, neretko se dešavalo da se ne dođe do bonusa a neretko i da kada su se napravila 4 faula za bonus, bar 2 su bila uz šut, igrači koji nisu u stanju da preuzimaju su to morali da rade i izgledali kao krateri u odbrani itd. Na to se često dešavalo da se kasni sa tajmautom da bi se prekinula serija protivnika mada i kada bi tajmaut bio pravovremen često se iz njega na teren ulazilo i gore nego pre njega što je nešto nekarakteristično za Željka Obradovića i njegove timove, ne samo u Partizanu i tu se moje pravdanje rezultata završava. Sve ovo do sada napisano bi nekome delovalo kao da se piše u nekom martu na 5 kola do kraja i gde fali ta neka jedna pobeda za plasman u 10 a zapravo je sredina novembra i to je ono što je dobro. Ono što je loše jeste da se do povratka vođe ekipe i dizanja pojedinaca na nivo na kom treba da budu još mora čekati a bojim se da se to neće dočekati nikada ili hoće ali kada bude kasno. Voleo bih da su mi sumnje neosnovane ali posle sinoćne “predstave” ja nemam mnogo razloga za optimizam.

Crv sumnje koji se rađa u meni dok ovo pišem i to prema samom sebi jeste da je ipak taj neko “koga je pregazilo vreme” rešio da tera inat svima pa i sebi i da će kao i jedine uspešne EL sezone na 4-9 dići ekipu jer niko to ne ume bolje od njega. Ono gde sebe demantujem jeste da ta ekipa nije ova i da su mi ti igrači imali i u porazima veći karakter od ovih i da je ta ekipa delovala složnije od ove a tome svedoči i sama izjava Željka kako gledaju u telefone i utakmica ih ne zanima mada ume i on da preuveliča i to sigurno radi sa dobrom namerom, ne da ih gurne pod voz.

Kada se sve od sinoć sagleda, počevši od toga da jednog boli nešto pa ne može da igra a oni koji ipak igraju su izgledali užasno i onda i izjave trenera, ne može se reći da je u Partizanu sve ok i da sve ide po planu. Da, postoji mogućnost da se ovo ispegla ali da izgleda loše, izgleda poprilično i to u svakom smislu. Sa tim se i među navijačima Partizana razvila i skepsa u vezi sa vođenjem ekipe, kako ove tako i onih prethodnih i sposobnošću da se to uradi kako valja i da “Odemo tamo gde treba da završimo” a da to ne bude Palmotićeva jer na ove završnice utakmica niko ne ostaje ravnodušan, koliko god debele živce imao. Mnogi koji se po pitanju popuštanja podrške Željku nisu do sada oglašavali a među koje spadam i ja su sinoć pustili glas. Neki zbog poraza, neki zbog njega samog i izjava koje je imao, neki oba. Kod mene lično je i nekih prethodnih godina bilo momenata kada sam pomišljao isto ali kada se raspustila cela ona ekipa, dovela ova, osvojila trofej i nadogradila dobro, bilo bi glupo da sada pomišljam da tu ekipu treba da preuzme neko drugi. Došlo je do poraza kako je došlo i sinoć sam pomislio na to da s obzirom da na leto rukovodstvu kao i treneru ističe mandat, ne bi bilo loše da se razmisli o resetu u svim strukturama jer je klub po prvi put verovatno u ovom veku na stabilnim finansijskim nogama i ima još dve godine licence u Evroligi.

Međutim, kada sam oči otvorio jutros imao sam priliku da vidim razne “medije”,”eminentne novinare” koji rade što za državne što privatne kuće a naposletku i najvećeg menadžera da sa podsmehom gledaju na ovo od sinoć, nemam druge osim da ga branim bar do kraja ove sezone ili još bolje do kraja ove vlasti pa onda da se podeli odgovornost i možda i uradi ono na šta sam sinoć pomislio. U svakom slučaju sezona je bar kada je Evroliga u pitanju prošla ni jednu trećinu, ima mnogo da se igra i nije da se ovako nije počinjala svaka u Evroligi do sada. Svaka je krenula iz minusa ali je samo jedna od prethodne tri završena kako treba, u plejofu. Ostale dve su bile padovi na kraju kao posledica jurenja onoga sa početka.

Udavio sam već poprilično i nadam se da je bar neko stigao do ovog dela gde unapred želim da mu se izvinim za neke stvari koje sam sinoć pomislio jer sam to ublaženo izgovorio. Da nije njega ni ovde gde jesmo ne bismo bili kao i još neki, da ih ne spominjem nema potrebe, oni spominju njega i likuju. Nadam se samo da će sa ovom ekipom moći da nađe zajednički jezik, da se za ovih 6 dana do Fenerbahčea i Arene dovedu neke stvari u red i dobije ta utakmica pa da se uhvati zalet. .Da, jako je loš gubitnik i nije retko umeo da sklanja odgovornost sa sebe jer veruje da radi najbolje što ume sa onim što ima, da, ne ume da se kontroliše ali naposletku on voli ovaj klub isto koliko i mi samo što on utiče na rezultate u potpunosti, mi kao navijači utičemo delimično.i moram reći, ove sezone utičemo slabo kako neslogom tako i podrškom.

Bolje je da mu se izvinim sada nego sa zakašnjenjem kao Duletu i nadam se da se u tom smislu istorija neće ponoviti jer prevelik je ovo klub da bi ispaštao zbog slabe podrške a onda kada je bilo potrebno, Dule je imao najmanje.

Sledeći petak je Fener u Areni pa da vidimo na čemu smo i koliko možemo.

Živi bili i manje sekiracije.