Nije da se nije očekivalo da će nakon pobede u Areni protiv Crvene zvezde ekipa dobiti na samopouzdanju i da će pokazati reakciju protiv drugih crveno-belih i zvezdinog bratskog kluba Olimpijakosa a nakon toga i protiv dveju “zelenih” gde smo konstatovali i mahom bili složni u tome da je u tom duplom kolu kod kuće gde se prvo dočekao Žalgiris a nakon Panatinaikos dovoljno da se pobedi prva utakmica a u drugoj da se ide na krv i nož pa šta bude…

Bilo je obrnuto. Žalgiris je više puta u toku ove sezone pokazao da su tim koji se ne predaje nikada pa su uspeli i da skinu skalp Armaniju koji je vodio čak 27 razlike i time učine drugi najveći povratak u istoriji. Tako je bilo i prošlog utorka. Prvo poluvreme ih je Voker čuvao da ne završe prvo poluvreme sa minusom daleko većim od -3 koliko je bilo a Manek i Ulanovas su počeli da pogađaju u drugom poluvremenu i taman kada se Partizan odlepljivao na 5,6 i samo se čekalo da prednost bude veća, oni stisnu odbranu i vežu dve trojke pa se vrate u egal a bogami kada su poveli sa 54-61 nikome u hali nije bilo svejedno i krenuli su flešbekovi od prethodnih utakmica na jednu loptu gde se gubilo uglavnom greškama ekipe ali i pogrešnim odlukama trenera Obradovića i nije bio mali broj ljudi koji su se pribojavali novog poraza kod kuće a bilo ih je poprilično. Međutim sa tih minut i po do kraja treće četvrtine Partizan pravi seriju 7-0, vraća utakmicu na 0-0 na poslednjih 10 minuta do kraja i posle dobrog otvaranja je on taj koji se odlepio na +7 i prednost se do kraja utakmice nije spuštala na manje od 3 da bi se završilo sa 84-78.

U povratku kući sam razmišljao a posle i naglas izgovorio nešto što nisam mislio da će biti realno: “Da li se ova ekipa dovoljno podigla i kliknula da bi mogla da igra egal sa Panatinaikosom i da li su sposobni da u vraški teške četiri utakmice dobiju sve i time budu u prilici da se vrate u život i ne igrati časno ostatak takmičenja kako bi rekli renomirani novinari?”. Nema malo ljudi zaluđenih Partizanom i koji maltene ceo raspored takmičenja i sve protivnike znaju napamet pa su znali i da slede “lakše” dve utakmice gde bi se pobedom nad aktuelnim prvakom Evrope došlo u priliku da se vrate na egal posle 16 kola i budu ravnopravni kandidat za plejof. Da, ima rasporeda naredne godine koji su teški do zla Boga ali ima li težeg od toga da se u 4 utakmice igraju utakmice protiv raspoložene i u dobroj formi Crvene zvezde u gostima pa nakon toga da se dočekuju po meni najjači roster Evrolige Olimpijakos, žilavi Žalgiris i da ne pričamo kakav Panatinaikos? Neki bi rekli da su se sve te utakmice igrale kod kuće što i nije netačno ali s obzirom na to kako se igra ova sezona i kako igraju svi timovi a Partizan i nije više takva “domaćica” ekipa, ništa nije ni sigurno niti treba upisivati unapred. No, da se vratim na to “sanjarenje” o pobedi nad Atinjanima i eventualnom povratku i sumiram u što kraćoj formi…ma, sumiraću u najkraćoj mogućoj, jedna rečenica će biti…

Razneli smo ih i vratili smo se.

Ali stvarno, od one tri vezane trojke Kapitena (sa velikim K) Vanje Marinkovića (sa još većim M) pred kraj poluvremena i na način kako je on čuvao Nana prvo poluvreme i na način kako je u drugom taj posao nastavio Vašington, na način kako je Tajrik Džons izneo utakmicu protiv miljenika navijača Matijasa Lesora zaista ne treba trošiti mnogo reči. Nema mnogo utakmica gde posle nje i našeg spejsa koji imamo na Tviteru ne odvojim vreme da pogledam snimak a sada sam ih pogledao četiri puta. Ne zato što nemam šta da radim nego zato što me je zanimalo šta se to desilo u poslednje tri nedelje pa se od poraza od baš lošeg Virtusa u Beogradu došlo dotle da se rutinira Panatinaikos…

I nisam video ništa novo. U stvari jesam-samopouzdanje. Koncetracija je svakako rasla vremenom što je i bilo za očekivati jer kako se ekipa i pojedinci upoznaju tako raste i njihov odnos kako na tako i van terena. Ponoviću da su došli dotle da u prvom poluvremenu protiv najvećeg i gradskog rivala imaju 0 i slovima NULA izgubljenih lopti i to je ono što sam pisao pre mesec dana-samo treba strpljenja i doći će se do nekog nivoa koji je ono što priželjkujemo. Majk se uveo protiv njih, protiv Olimpijakosa je to bio Koprivica koji je bio sjajan protiv Fala i Milutinova a onda je kao iznuđeno rešenje zbog povrede Lundberga uskočio Vašington kao sekundarni organizator i odradio posao odlično. Ekipa ima glavu i rep i to je nešto na šta se nije mnogo navijača Partizana moglo navići, svi su priželjkivali neku krupnu ribu, nekog kapitalca letos i to je skroz legitimno ali meni je lično ovo slađe-da se zna otprilike kako će to izgledati, da će biti fajteri, da će kao besni psi da grizu za svaku loptu i meni lično je najbitnije bilo to što se nije znalo a ni sada se ne zna ko je starter, ko će koliko sigurnih minuta da ima, kome ide lopta kada se lomi, ko je primarni skorer itd. Ne, ne postoji šablon nego je došlo dotle da se letos pričalo o Nilikini kao defanzivcu i nekome ko ciglari a čovek ima skoro 44% za 3, da se o Vašingtonu govorilo kao da je isključivo ofanzivni igrač a čovek prebije Lonija Vokera i Kendrika Nana u 3 dana, da isključivo gleda koš a on iako je otvoren za šut prosledi loptu Marinkoviću u ćošak. Tako se gradi timska hemija, taj potez je bio knjiški primer i to je ono što je pečat Želimira Obradovića. Ima još primera ali već sam previše odužio pa ću da se zaustavim ovde jer treba pisati još do proleća i da napišem malo o onome što sledi.

Naredne dve utakmice su iz kategorije “must win”. Naravno, nisu protivnici laki ali ako si uspeo sebe da dovedeš da od 2-8 i rasporeda gde bi u normalnim uslovima i pri boljem skoru budeš zadovoljan i sa dve pobede od četiri pobedio sve četiri, da li od Albe u gostima i Asvela kod kuće može da se poželi bolje? Alba nije naivna ekipa i već imaju par skalpova do sada ali ova serija pobeda koju Partizan ima ne sme da se zaustavi ako imaju veće ambicije u ovom takmičenju. Ne bi smela ni nedelju dana kasnije ali to ćemo naredne nedelje. Ekipa napokon liči na ekipu, napokon se zna koja je čija uloga i ne bih voleo da budem u koži Željka kada bira ko će koliko da igra jer svi zaista igraju i izgledaju sjajno. Ima tu još stvari koje mogu da se poprave ali bilo bi bezobrazno nalaziti mane posle svih ovih pobeda, pogotovo ove poslednje gde se aktuelni i jači nego prošle godine šampion Evrope sveo na malo više od 70 poena.

Sada se zna šta sledi, neka se sačuvaju od povreda i neka nam prirede još radosti kao i u poslednje 3 nedelje. Sledi i teži raspored u ABA ali tu guraju sasvim dobro i da sada ulazimo u igru i učinke i tog takmičenja bi bilo previše.

Došao je decembar kada se i očekivalo da kliknu a kliknuli su.

Utakmica po utakmica, pobeda po pobeda pa da vidimo gde smo.

E pa dame i gospodo, tu smo.