Loših stvari koji oko mene kruže, pre svega gubitak bliskih osoba, je nažalost sve više u ovih poslednjih par godina. Nažalost, dosta je otišlo i onih koje nisam poznavao, a cenio sam ih. Jedan od njih je i pokojni Miodrag Ješić.
Koliko sudbina nekad može da bude zla i u isto vreme identična govori činjenica da je svoj život izgubio na isti način kao i osoba koju je najviše voleo, njegova ćerka. Onog tmurnog četvrtka kao grom iz vedra neba odjeknula je vest da je čovek koji je Partizanu služio kao igrač, trener i navijač poginuo u saobraćajnoj nesreći. Na sličan način život je prekinut i negovoj ćerki, kada je imala svega 19 godina i o čijem je događaju smogao snage da jednom ispriča u intervjuu.
Po čemu ćemo pamtiti Miodraga Ješića? Oni stariji će ga pamtiti po sjajnim partijama na mestu štopera. Najpre je to bio u mlađim kategorijama, da bi zatim i pet godina nastupao u dresu seniorskog tima gde je na 144 nastupa postigao 13 golova. Nakon toga je imao karijeru u Turskoj gde je ostavio dubok trag u Altaju, kada je na 136 utakmica postigao 29 golova. Jednu sezonu je proveo u Trabzonu, a nakon toga sledi selidba u matični klub, gde se nije naigrao. Na kraju se vratio u Altaj gde je igrao poslednje dve sezone i 1994. stavio tačku što se tiče igračke karijere.
Da je bio vrhunski fudbaler govori i činjenica da je zabeležio 25 nastupa za omladinsku selekciju, a ubrzo nakon toga i za najjači sastav bivše države. On je upisao osam nastupa na kojima je postigao dva gola, u duelu protiv Velsa u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 1984. godine i u prijateljskoj utakmici protiv Zapadne Nemačke.
Tri godine nakon što je „okačio kopačke na klin“, upušta se u trenerske vode, a to je nažalost i loš deo po čemu će ga navijači pamtiti. Najpre je vodio Radnički iz Niša, a zatim i OFK Beograd. Na vrelu klupu Partizana je seo za vreme sezone 1999/2000, gde je ostao upamćen po ubedljivoj pobedi u Rijeci od 0:3, a sezonu je završio na drugom mestu sa četiri boda manje od večitog rivala. To je dovelo do njegove smene i povratka Ljubiše Tumbakovića na klupu Partizana.
Nakon toga usledile su avanture u Iranu i Altaju. Sa Sfaxienom je 2000. osvojio titulu u arapskoj ligi šampiona. Prvi veliki uspeh je doživeo kao trener bugarskog CSKA iz Sofije, gde je osvojio titulu i kup. To ga je i preporučilo za drugi povratak na Topčidersko brdo, koji je bio daleko gori od prvog mandata i po kome je ostao u lošem sećanju navijača. Nakon slabih partija na polusezoni, na njegovo mesto dolazi Miroslav Đukić.
Sledi karijera u Iranu, Bugarskoj, Rumuniji i Crnoj gori, gde jedino osvaja Kup i dva Superkupa sa Liteksom iz Loveča. U Al Itihadu iz Tripolija doživljava najplodonosnije dane što se tiče trofeja, a nakon odlaska iz Libije slede avanture u Kini, Saudijskoj Arabiji, Bugarskoj, Burmi, Kuvajtu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.. Poslednji pehar je osvojio 2015. godine sa Jangon Junajtedom iz Burme, a poslednji dodir sa nekim klubom sa ovih prostora bio je sa Sarajevom, sezonu nakon poslednjeg velikog uspeha. Poslednji klub koji trenirao je bio Al Šoula iz Saudijske Arabije.
Miodrag Ješić je rođen 30. novembra 1958. godine u mestu Osečenica, u blizini Mionice. Navijačima Partizana ostaće i kao verni pratilac fudbalskih i košarkaških mečeva kad god su ove dve sekcije igrale kod kuće, posebno meni ostaće urezane reči jednog poznatog Partizanovca, da je bio mnogo siromašan kada je došao u Partizan.
Ono što za kraj mogu da kažem je: „Hvala ti na sve što si dao Partizanu Miodraže i počivaj u miru, večna ti slava“.
