Prvi dan nove godine, osim već sada tradicionalne manifestacije „Porodična tradicija“, doneo je navijačima crno-belih i jednu veoma važnu vest. Kao grom iz vedra neba, u medijima se pojavila vest da je Srđan Blagojević izbor Predraga Mijatovića i njegovih saradnika za mesto šefa stručnog štaba. Mnoge je navijače ovo razočaralo, jer se očekivao Slaviša Jokanović, budući da se njegovo ime u medijima povezivalo s povratkom u Humsku 1.
Odlazak Save Miloševića zbog neslaganja s rukovodstvom stvorio je mnoge probleme Partizanu, jer je ekipu morao da vodi Marko Jovanović, koji ne poseduje adekvatnu licencu. Zbog ovog prekršaja, nadležni fudbalski organi će u narednim danima odrediti novčanu kaznu klubu. Takođe u danima koji slede postavljalo se pitanje ko će biti novi strateg na klupi kluba sa „JNA“. Ime novog kormilara bilo je potpuno iznenađenje, budući da većina ne samo crno-belih pristalica, već i fudbalskih fanova nije čula za njega.
Trenersku karijeru započeo je u nekoliko beogradskih niželigaških klubova, da bi mu Bežanija bila prvi ozbiljan ispit. Pored nje, koju je vodio u dva navrata, u Srbiji je radio i u Javoru i u Inđiji. Upravo drugi mandat na klupi kluba iz Srema, koji mu je najuspešniji ako gledamo procenat pobeda, bio je preporuka za inostranu karijeru i prvi izazov – kazahstanski Kaspij. Nakon ovog kluba ostao je u istoj zemlji i preuzeo višestrukog šampiona Astane, gde je do sada osvojio prvu i jedinu titulu u svojoj karijeri. Nakon toga vodio je i mađarski Debrecin, sve do prošlogodišnjeg avgusta.
Nova privremena uprava prekinula je tradiciju da trener bude osoba koja je započela karijeru u Partizanu ili bila deo kluba. Poslednji trener koji nije imao nikakvu vezu s crno-belima kao igrač ovog kluba bio je Miroslav Đukić. On je nasledio Marka Nikolića, koji je doneo Partizanu poslednju šampionsku titulu. Inače, i ovaj Beograđanin je početak svoje igračke i trenerske karijere proveo u Radu.
Pre njih, tri stranca su sedela na klupi Partizana, a da nisu imali nikakvu povezanost sa Srbijom. To su Izraelac Avram Grant, između kojih se ubraja i prvi mandat Đukića, kao i Nemci Jirgen Reber i Lotar Mateus.
Početkom devedesetih, pre raspada Jugoslavije, Sarajlija Ivica Osim, kojeg mnogi smatraju arhitektom najboljeg tima u istoriji kluba, bio je poslednji trener bez povezanosti s Partizanom. Nažalost, pomenuta nesreća prekinula je njegov dalji angažman u klubu.
Interesantna je činjenica da je tokom istorije kluba sa Topčiderskog brda, za vreme nekadašnje velike države, uglavnom birano da ekipu predvode ljudi koji su nosili dres Partizana. Franjo Glaser, u vreme osnivanja kluba, imao je ulogu trenera-igrača. Njega je nasledio legendarni Ilješ Špic, tvorac „Partizanovih beba“, koji je proveo četiri mandata kao šef stručnog štaba. Nakon njega, na klupu dolazi Antun Pogačnik, čija je igračka karijera završena pre početka Drugog svetskog rata.
Nekadašnji reprezentativac predratne Jugoslavije, Aleksandar Tomašević, takođe je završio igračku karijeru pre početka Drugog svetskog rata i vodio je klub od 1955. do 1956. godine.
Nekadašnji mađarski reprezentativac Geza Kaločaj bio je strateg crno-belih u sezoni 1957–1958. Posle njega, bez dodirne tačke sa Partizanom pre imenovanja za trenera, bio je legendarni Abdulah Gegić, čovek koji je ostvario najveći uspeh u istoriji kluba – igrao finale Kupa evropskih šampiona.
Početkom sedamdesetih tu je bio i Gojko Zec, a Splićanin Ante Mladinić bio je poslednji koji je sedeo na klupi kluba u sezoni 1977–78, pre Ivice Osima.
Praksa je bila da su nekada i najveća imena sedela na klupi crno-belih, kao što su Stjepan Bobek, Moca Vukotić, Marko Valok, Miloš Milutinović… U priči za mesto sadašnjeg trenera, bio je i Saša Ilić, ali legendarni kapiten i čovek sa najvećim brojem nastupa u crno-belom dresu odbio je mogućnost da se vrati i radi u Srbiji.
Ako ovo pravilo nije garant uspeha, onda je ono pravilo koje je važilo za omladinsku školu – da mlade izdanke za prvi tim formiraju ljudi koji su igrali za prvi tim ili bili deo njega. Ovo se može potvrditi velikim brojem igrača koji su oblačili dres seniorskog tima ili su ostvarili velike karijere u inostranim klubovima.
Možda Deda Mraz nije ispunio želju navijača da bude dovedeno neko veliko i uspešno trenersko ime, ali bar neće opet olako biti potrošeni ljudi koji su ostavili igrački ili trenerski trag u klubu, što je bila tradicija u radu bivših uprava, često u nameri prikrivanja neuspeha i umirivanja nezadovoljnih navijača.
Svakako, ugovor do kraja sezone uz opciju produženja nakon iste treba pokazati da li Srđan Blagojević ima štofa da bude šef struke ovog velikog kluba. Na nama je da podržavamo ekipu sa tribina na svakoj utakmici i da poželimo srećan i uspešan rad novom treneru.
