Prvo koristim priliku da se svima koji nas redovno a i neredovno čitaju izvinim kako u svoje tako i u ime svih momaka iz ekipe jer nas nije bilo u meri kao ranije ali nije da je imalo mnogo toga da se piše osim o fudbalu. Kada je on u pitanju, ja mogu u nekom svom uskom društvu uz pivo ili kafu (dobro, nije kafu ali je rakiju) da pričam ali kada bih to radio i ovde bio bih neozbiljan. Ima ljudi kod nas koji mnogo više znaju o fudbalu od mene i ja mogu samo o atmosferi i laički da pričam šta mi se dopada a šta ne i ajd u jednoj rečenici-Sviđa mi se sve, klincima i treneru Blagojeviću podrška, da se poguraju jako do derbija pa ko zna, možda tamo i uspemo nešto da uradimo i da se pobijemo bar do decembra za prvo mesto a navijačima da budu tu, ovoj deci trebamo isto koliko i ona trebaju nama trenutno, igraju sjajno, na svakoj utakmici preoru teren i meni je to dovoljno a vidim i većini okruženja. No, ajd malo o onome o čemu bar mislim da znam više…

Prvo mali uvod u misli koje pokušavam da sprovedem ovde. Toliko je dešavanja u ovoj zemlji u poslednjih skoro godinu dana da sam sebe možda po prvi put doveo u stanje da se oko sporta ne raspitujem, da se ne nerviram i da mi on služi pre svega za skretanje misli sa ogromnom količinom negative koja se ispoljava svuda. Po prvi put sam kada je prelazni rok u košarci nezainteresovan, ne zivkam ljude da pitam šta se dešava po pitanju pojačanja i ne polemišem u meri kao i prethodnih godina sa dragim ljudima. Ne mogu da kažem da me ne interesuje ali nije ni daleko od toga. E sad, kada je košarka u pitanju mogu da kažem i da sam bezbrižan jer je sezona kada se sve podvuče bila ok. Uspešna ne u potpunosti jer su ipak bili ispod crte u EL ali ABA je osvojena, KLS takođe sa decom, Pokuševskim, Lakićem i dva stranca koji su se borili za ostanak preko tog takmičenja, sve u svemu nije toliko loše. Samim tim se moglo pretpostaviti da će kostur ekipe ostati na okupu uz neke sitne ili krupne izmene što se sada u realnom vremenu i događa.

Kada se jedna košarkaška sezona završi, u zavisnosti od rezultata u istoj se gleda i na to šta bi trebalo da se uradi kako bi se rezultati iz iste unapredili ili ako se nekim slučajem desi da se osvojilo sve a to može biti jedna ekipa u Evropi ako gledamo samo Evroligu opet se gleda na to da će i drugi koji su bili direktni konkurenti biti jači kako bi vas svrgnuli sa trona, koje god takmičenje da je u pitanju. U Evropi je to Fenerbahče koji i takav kakav je bio a bio je jak, opet gleda sebe da pojača i neće im biti lako jer su ga napustila možda i dva najbitnija igrača u trofejnoj sezoni iza nas. Da ne bih dalje pričao o Fenerbahčeu, prelazim na ono zbog čega ste i vi ovde.

Partizan je zadržao okosnicu tima i ne postoji navijač koji je mogao da kaže da mu se to ne dopada i da se na to što ima treba dodati još ne mnogo njih koji bi unapredili igru. Prvo ime koje je spomenuto je bio Dilan Osetkovski, solidna ruka koja pokriva 4 i 5, neka bekap varijanta čija bi uloga bila da uleti u specijalnim situacijama i sam po sebi da bude specijalac i da će biti tu da odmeni kako na 4 tako i na 5 i da bude dodatak na visokim pozicijama uz Majka i Pokuševskog. Da napomenem da se prvo spominjalo da Majk neće ići pa da ipak hoće, pa da Željko Obradović ipak računa na njega u narednoj sezoni i onda je samo jedan dan izašla vest da je napustio klub i ekspresno je potpisao za Bajern. Htedoh da kažem što se njega tiče da mi je jako žao zbog odlaska jer je momak uvek bio skroman kako na terenu tako i van njega, kada je imao minutažu trudio se da je koristi maksimalno, kada je nije imao nije pokazivao nezadovoljstvo, bio je pravi profesionalac. No, nije ovo tekst o Majku i nisam ni došao do onoga zbog čega sam se uhvatio tastature pa prelazim na sledećeg.

Džabari Parker. Da ga predstavljam ne želim niti je zbog toga i započet ovaj tekst, svi znamo ko je on i šta bi trebalo da predstavlja u Partizanu kao pojačanje. Napadački znamo da će sigurno doneti mnogo, odbrana jeste možda minus u njegovoj igri ali to kako će on u postavci odbrane izgledati zavisi i od ostala četiri igrača sa njim u petorci, ne samo od njega. U svakom slučaju, Partizan je rešio da pokrije poziciju koja je bila kritična prošle sezone i to je uradio sa top 5 igračem na toj poziciji u Evropi.

Što se bekova tiče, sve je ostalo isto osim rokade na 2 ili 2/1 gde je otišao Lunberg a doveden je Šejk Milton, igrač sa popriličnim NBA iskustvom i ko bi trebalo da bude bolji nego što je bio Lunberg, ruku na srce to neće biti previše teško. Ovim putem želim i da se zahvalim Ifeu na prošloj sezoni, njegova kao takva nije bila loša ali nije ni toliko dobra kada se uzme u obzir da je bio jedan od najplaćenijih u timu a u skladu sa tim nije pružao partije kakve se očekuju. Šta se posle dešavalo neki znaju, ali neka ostane jedno hvala od mene pa da te dočekamo kako valja u Areni, sa aplauzom.

I to je za sada to, bar što se pojačanja tiče. Ne, nije kraj teksta ali je početak misli koje sprovodim i šest slova-CENTAR. Tajrik Džons je ostao kao i većina igrača koji su izgurali sezonu, Koprivica je otišao i preko dva meseca se čeka pojačanje na centru koje bi delilo minute sa Tajrikom ili mu bilo bekap. U ova dva meseca su se (ovo pišem bez preterivanja) spominjala imena bar 10 igrača i svaki od njih bi bio solidan fit za ovo što imamo u reketu. Problem je što su sva ta imena koja su spominjana trenutno u Americi i čekaju ugovor sa nekom od NBA ekipa što je skroz legitimno sa njihove strane. Sa strane Partizana nije i sada ću malo da ih branim ali tržište u Evropi na poziciji centra je zaista siromašno i ono što bi Partizanu trebalo je ili slabije ili već pokupljeno od strane onih koji mogu više da plate, koliko god se Partizan hvalio da ima i ima, ipak neki imaju više i ipak su neki gradovi lepši za život od Beograda. Suština je da će ipak morati da ostanu pri tome da se neki čekaju jer sada opcija ni nema ovde a tamo ih ipak ima i čekaće se da se neko od njih ili njihovih agenata smiluje da se privole ovde, budu plaćeni više od njihove vrednosti i nateraju da igraju. Namerno pišem nateraju jer ako 3 meseca treniraš, čekaš ugovor u NBA i onda na kraju završiš u nekom tamo Belgrajdeu u nekoj Siberiji, nije to to majku mu.

Dovešće se neko od njih, to je sigurno jer ako mi laici vidimo rupu u timu, sigurno je bolje vide ljudi iz kluba, tu pre svega mislim na trenera i sportskog direktora. Trenutni problem je kada će to biti i kada će taj neko moći da “uđe u sistem” i bude u rotaciji, pre svega u Evroligi. Nadam se što pre a realno je da to bude tek neki decembar i to ako se dovede do kraja tekućeg meseca. Daj Bože da grešim ali se bojim da će biti tako.

Ono što je mene nateralo da uopšte i krenem da pišem o centru i nedostatku istog u Partizanu je povreda Pokuševskog na prvoj pripremnoj utakmici za koju kažu da nije teška i to je ono što je dobro. Ono što nije je da u pauzi pisanja ovoga dobijam vest da se i Tajrik Džons povredio i da će Partizan u početak sezone ući sa 0 i slovima NULA centara u ekipi. Ako Osetkovskog računamo u centra onda je broj centara jedan i on će kako stoje stvari morati da ga igra ali on klasičan centar nije, budimo realni.

Da napokon napišem ono što sam hteo…

Decembar je sedamnaesti 2024. godine, Partizan gubi od Asvela u Areni, to se na kraju uz par poraza karakteriše kao jedan od glavnih zbog kojih se nije ušlo u plejof ili plejin ali ta utakmica kao takva nije ni bitna koliko da je na njoj najbolji igrač bio bivši kapiten Žofri Lovernj. Ni to nije toliko bitno koliko njegova izjava posle utakmice da je na leto slobodan i da ne bi imao ništa protiv da se vrati u klub gde je i postao to što jeste danas. E tu kreće ono da dva navijača Partizana imaju tri mišljenja i neretko vole da sukobe ista ali ni jedan navijač nije rekao da ne bi voleo da vidi prvog stranca kapitena u istoriji ponovo u dresu voljenog kluba. Bilo je polemika da li bi bio efikasan, dobar po tim, po igru, da li bi mogao da doprinese na bolje ali polemike da li treba da bude tu? Ne.

Gledajući kako vreme prolazi i kako se centar ne dovodi još uvek i koliko god mi znali da hoće, nameće se pitanje zašto se nije bar selo da se razgovara sa Žofrijem i ako jeste, zašto se nije dogovorila saradnja da bude tu? Meni lično je tužno da ga gledam kako trenira sa Megom, kako posećuje ragbiste Partizana sa porodicom, kako izgleda kao da čeka poziv voljenog kluba da dođe i da da poslednju godinu ili dve na najbolji način. Možda ovo izgleda kao da je patetika ali ja i igrački mislim da on može ovoj ekipi da pomogne jer nije svoje odsvirao, pogotovo bi sada mogao da bude tu dobar kao ispomoć kada se traži centar koji bi trebalo da bude bekap. Pa i kada se dovede taj centar, koliki je trošak za klub da dovede nekoga ko zaista voli Partizan i za koga se zna da ga navijači neizmerno vole? Zapravo sada kada razmislim, ne postoji voljeniji stranac u istoriji KK Partizan ako on uopšte može strancem da se nazove.

Da završim jer ako se i dodatno zalaufam ovo niko neće čitati…

Gospodo iz KK Partizan Mozzart Bet, u ovu sezonu nismo ni ušli a mi kao navijači imamo nekoliko zamerki. Cene sezonskih su ponovo porasle i iz vašeg ugla to je ok jer se opet prodaju u sličnim brojevima kao i prethodnih par sezona. Uveli ste platformu Part+ kojoj niko živ osim vas ne vidi svrhu osim da se zaradi novac i shvatamo da je to suština poslovanja bilo koje firme, da se izvuče profit i u ovom slučaju da se obezbedi respektabilan budžet kako za ekipu tako i za ostale troškove. Da, Partizan je brend ali brend nastao na ljubavi, pre svega ljubavi Želimira Obradovića prema istom zbog čega je između ostalog i rešio da se vrati i ljubavi navijača prema istom jer odvajaju bukvalno iz usta da bi mogli da ga gledaju. Pokaže se nezadovoljstvo zbog odluka rukovodstva ali se proguta i ta žaba i ta LJUBAV je nešto što nas drži i dalje. Dokle će da traje videćemo ali iz godine u godinu nezadovoljstvo raste, ljudi koji nikada nisu ništa zamerali sada imaju male ali opravdane zamerke, da je Partizan preduzeće nije a navijače i dalje ljubav drži blizu. Da se napredak vidi u svakom sektoru nije sporno ali identitet jednog kluba čine i trofeji, i istorija i navijači. Ne gledajte na ovo kao na pljuvanje nego na kao dobronamernu kritiku jer osim ovog kluba, u ovim užasnim vremenima iza a bojim se i još gorim ispred nas, mi osim tih 40 minuta jednom ili više puta nedeljno nemamo drugi beg od realnosti u kojoj živimo i koja je surovija od svih ranijih i to su najlepših 40 minuta koje imamo uz onih 90 koliko traje fudbalska utakmica.

Ovo pišem jer se bojim da će sezona početi onako kako se ne očekuje-porazima a onda neće biti mali broj ljudi koji će reći da smo prizivali karmu koja nam je i kada nismo zaslužili pokazivala da je kučka.

Uskoro kreće sezona i u košarci pa se čujemo, čitamo i slušamo.

Sportski pozdrav svima, smrt fašizmu, živeo Partizan.