Nisam se hvatao tastature još od ostavke Željka Obradovića jer nisam pre svega želeo da na stres izazvan od strane svega što se dešavalo u nažalost, omiljenoj sekciji navijačima a u pitanju je košarkaška ja dodajem još veći, pre svega sebi. Nisam ni dve rečenice sastavio a već dižem sebi pritisak, da sam pisao ranije verovatno ne bih ni završio. Sačekao sam da se odluči od strane kluba ko će to od igrača biti suspendovan ili će mu biti raskinut ugovor i kako stoje stvari dočekati neću. Na to sam i čekao da vidim ko će biti novi trener i pazi Boga ti, ni do toga nije došlo. E onda rekoh hajde da vidim kako će ekipa da se ponaša sa novim trenerom koji ih donekle i poznaje jer je tu od letos i zamisli, dobiše četiri utakmice! Međutim…

Kada se pogledaju sve te 4 utakmice dolazi se do zaključka da se nije pobeđivalo na svežinu pojedinaca. Svi do jednog su izgledali kao i pre odlaska trenera koji je vikao na njih tako da i miran ton šefa struke nije popravio situaciju bar što se izgleda na terenu tiče, ono što je njih održavalo iznad vode jesu pobede gde se mora biti realan i reći da je jedina vredna pomena i neke igre bila nad Klužom u Rumuniji dok se nad Crvenom zvezdom pisala pobeda, kakva god bila-stvar je prestiža dobiti njih i to pogotovo u ovakvoj situaciji jer ipak su to oni jel’te, piši pobedu i teraj dalje, idu lakše utakmice posle. Kad le lezi vraže…

Da napravim blagu uvertiru pred ovo što smo gledali večeras a što je najmanje ličilo na košarku. Utakmica protiv gradskog i najvećeg rivala je završena u petak, imala su se dva dana odmora pred FMP koji je ostao u sećanju po povredi prvog igrača ekipe Karlika Džonsa i očekivalo se da će se ta utakmica pobediti lagano i pripremati Virtus u sredu. I bi tako-ponovo na krilima Vašingtona i malo opuštenijeg Miltona se to dobilo manje-više lagano i pre utakmice protiv Virtusa je ostalo da se odsluša redovna godišnja konferencija koja se u ovo doba održava od strane kluba. Moja neka očekivanja pre same te konferencije su bila da će se predstaviti neki planovi, malo pričati o budžetu kako se i uvek priča, malo o situaciji oko UO koja nije sjajna ali se objasniti da su neki ljudi bliski Željku otišli i najbitnije-predstaviti novi trener čije ime svi znamo jer ne postoji medij koji ga nije predstavio ali i svaki medij je napomenuo da se samo čeka zvanično obaveštenje kluba. Ni u taj ponedeljak do zvanične objave o novom treneru nije došlo ali se malo pričalo o doskorašnjem i malo o vršiocu dužnosti dok se to neko mitsko biće bez kose iz Španije ne pojavi ili bar ne objavi.

Kada je bivši trener u pitanju, mahom je obraćanje proteklo u tonu da se za sve ove godine niko njemu i SD Zoranu Saviću nije mešao u posao, predstavljeno je koliko je novca potrošeno za godine predsednikovanja, posebno koliko od 2021. kada je Željko Obradović došao u klub. To ako neko mene pita je skroz ok ali to ne spada onda u godišnju konferenciju već u pravdanje ko za šta treba da snosi odgovornost, što je takođe ok, moraju stvari da se postave na svoje mesto mada to smo znali. Ono što nije je da se sadašnji sportski direktor Žarko Paspalj kada je krenuo svoje izlaganje usaglašava sa predsednikom kluba sa rečima: “Sve što je predsednik rekao je tačno” kao da je bio svih ovih godina u klubu na nekoj funkciji ali je čekao da neko ko je obavljao njegovu pre dobrano kiksne kako bi on to mogao da potvrdi. I znate šta? I to je ok, za nekog. Za mene ne ali neka i nekome jeste ok.

Šta nije?

Prvo-izlaziti sa finansijskim izveštajem a posebno isticati plate dvojice igrača koji ne igraju na zadovoljavajućem nivou je poprilično guranje pod voz-nešto što se govorilo da su pojedinci radili treneru a ranijih godina da je on radio igračima.

Drugo-izlaziti kao sportski direktor sa izjavom da si siguran da Mirko Ocokoljić ne želi da radi kao prvi trener je poprilično smelo osim ako si imao prilike da razgovaraš sa tim čovekom a po njegovoj izjavi naredni dan gde je rekao, citiram:”Ja ne poznajem pomoćnog trenera koji ne bi želeo da bude prvi trener”, se vidi da do razgovora bar u tom smeru nije ni došlo.

Treće i najbitnije-Pričati o novom treneru dok imaš jednog u koga kako kažeš imaš poverenja i o pojačanjima sa sve otkrivanjem imena tih pojačanja pre samog završetka posla je blago rečeno neozbiljno. Ili je cela organizacija sve ovo vreme bila neozbiljna ili je to naprasno postala, zaista ne znam niti želim da ulazim u to.

O nekim drugim izjavama poput da se ne zna da li će Parker sutra da se probudi u drugom stanju i da je veliki teret kao i o onom skeču na kraju konferencije ne bih, moje mišljenje je da tome nije bilo vreme i mesto. Nije klubu baš toliko dobro iako ima vezane 4 pobede u tom momentu. No, da dođem do suštine…

Za početak želim da se svako od vas koji ovo čitate stavi na mesto bar jednog od pomenute trojice na konferenciji-Ocokoljića, Parkera i Miltona. Prvom je jasno stavljeno do znanja da neće još dugo biti prvi trener i da će se vratiti na “svoje prirodno mesto, koje on želi” a drugom i trećem da su preplaćeni u odnosu na to kakve igre pružaju. Ovo drugo je apsolutno tačno ali to se u organizacijama poput ove koje su jel’te, ozbiljne, to ne radi pred kamerama majku mu. Valjda nam je svima cilj da i ako imamo u planu da se rešimo nekog od njih, da ih bar oraspoložimo ka boljoj igri kako bi pomogli klubu ili se ipak negde drugde oprobali tako što bi neko preuzeo njihov ugovor, valjda nam je isto tako jasno da do toga neće doći ako budu igrali ovako ili ne budu igrali uopšte? Ili imamo toliko novca da možemo da priuštimo sebi da dajemo 5 miliona dolara ove i naredne godine ni za šta? Ja da sam Parker, ne bih olako to prihvatio, koliko god i sam bio svestan da sam trenutno loš a ja mislim da on jeste. Da sam Milton bio bih besan jer sam bio ozbiljan pokretač u preokretu derbija i odigrao 12 sati pre toga odličan meč. Nakon svega toga, dolazimo do srede i utakmice protiv Virtusa.

Da analiziram igru mislim da nema poente jer tu nema mnogo toga da se analizira. Kada ekipa zavisi od toga kako će napad da organizuje jedan tridesetsedmogodišnji Nik Kalates-to govori sve o ekipi. Jedini pored njega vredan pomena u dobrom smislu je Bonga koji je našao neku formu ali ni on nije taj koji treba da bude pokretač. Onaj koji je bio je jednostavno pao-Vašington koliko god da je igrao dobro prethodne mečeve je morao da odigra jedan loš a svi smo svesni da ne može ekipa da zavisi od jednog čoveka, pogotovo ne nekoga takvog i da to nije održivo na duže staze. Podršku je imao i to blagu u vidu Brauna ali nedovoljnu. Na sve to mora da se spomene da trener Ocokoljić nije vodio meč kao neke prethodne mada se mora reći i da je Duško Ivanović koji je vodio Virtus sjajno pripremio svoj deo posla i sproveo ga u delo. Partizan je izgledao malokrvno, bezidejno, može se reći i jadno. Na kraju se meč završio sa SAMO 18 razlike za protivnika i stiče se utisak da bi prednost bila ubedljivija da je npr. Edvards imao jednu od onih svojih utakmica ali kada se na kraju sve sabere potpuno zaslužena pobeda Ivanovića nad Ocokoljićem koji će morati da vodi ekipu i u Kaunasu. A da, već pomenuti Milton je igrao loše dok je Parker presedeo na klupi odlukom trenera jer nije dovoljno dobro trenirao. Pitam se-zašto?

Šta dalje?

Pa u principu ništa. Ne postoji navijač Partizana koji ne bi voleo da je sada neki april ili maj mesec, da se priželjkuje neki totalni reset u svim strukturama u klubu i da se ove naredne dve godine koliko se ima još pravo igranja u Evroligi iskoriste na neki respektabilan način. Ima nekih koji bi da odustanu, neki već i jesu, ja sam prvi iz hale izašao daleko manje iznerviran nego posle nekih poraza od ranije a bilo je i lakših. Nije me mnogo dotaklo jer vidim da nije ni pojedince koji su u klubu i koji su dovedeni prošlo i ovo leto i da, dobar deo zasluge za njihovo dovođenje nose dvojica ljudi koji više nisu tu. Da, ima i toga da neke od njih nisu želeli, ima i da neki nisu trebali da završe negde drugde ali kada se sve sabere i oduzme, ova ekipa bar sada deluje kao ekipica na basketu koja je došla da se rekreira u pauzama između dva piva na klupici.

Najviše me boli što većina njih ni ne pokazuju emociju prema igri i tome gde su došli a kamoli prema ljudima koji i pune budžet kako bi oni bili plaćeni za to što rade, a to rade loše. Nakon pobede nad Crvenom zvezdom koja je bila izgurana na “hustle” ali i na budimo čistog srca i kažimo na kikseve koje su imali oni, dolazi se dotle da najbolji pojedinac utakmice i moj doskorašnji ljubimac Duejn Vašington izjavi kako je novi trener dobar jer ne viče na njih. Mišljenje o tome valjda ne moram da iznosim. Nakon večerašnjeg poraza jedan od najboljih igrača, Sterling Braun izgovara da ga stvarno nije briga šta navijači kažu kada je reč o zvižducima i to govori o tome koliko je jedan čovek koji nije više tu možda i jedini cenio ljude koji odvajaju ne mali novac za ovaj jad i bedu od standarda koji imamo da bi gledali-ŠTA? Ne teram ovde ljude da ne kupuju karte, naprotiv, kada je klubu teško mora se pokazati podrška jer nismo malo puta bili u ovakvim situacijama i iz njih izlazili jači. Samo u prethodnim situacijama nisu igrači imali ovoliko smele izjave. Cenim ja te momke ali nisam siguran da oni cene nas. Nisam bio ni za ekstreme poput hvatanja megafona od strane igrača ali to je neka druga krajnost, tada je sve simpatično jer to uvek ide posle pobeda i dobrih rezultata. Ovde se posle dve pobede stiče utisak kao da se otišlo na F4. Mada sve ovo gore napisano je ok ali se mora reći da je atmosfera bila poprilično loša na utakmici, navijači su kao i igrači bili malokrvni i mislim da gore navijanje od ovoga ove sezone nije bilo.

Da ne dužim previše-ovo ne izgleda dobro, ni na jednom polju, bar trenutno. Da mi je neko rekao da će od nečega u šta se pre 2 i po meseca ušlo sa najvišim mogućim ambicijama doći do ovoga i to odlaskom jednog čoveka pa makar taj neko bio i najbolji ikada, ne bih mu verovao. Znalo se da je jako bitan samo se nije znalo da je u svakom mogućem smislu i nažalost, ispostavilo se da je ipak ono Željko=Partizan potpuno tačno. Neki će reći da nas je progutao kult ličnosti, neki će njima kontrirati sa tim da je ta ličnost nas dovela do ovde i svi će biti u pravu, neki manje, neki više. Ja sam početkom sezone i pisao da bi ako ovo ne bude išlo kako treba ove sezone da neke stvari tj. sve morati da se menja osim dobrog dela igračkog kadra međutim i oni su mi sada postali problem. Ne doživljavam ovo kao tragediju bar trenutno jer loših i dobrih sezona ima ali se dugoročno bojim da će se ponovo ući u tunel na čijem kraju svetlosti nema.

U mraku smo već neko vreme i tu najmanje mislim na sport-na sport je počelo da se odražava polako ali ide ka tome da se razmišlja u smislu da gore ne može da bude međutim dođe realnost i zabode nam u facu trojku sa 11 metara kao Klajburn pre samo mesec dana. A deluje kao da su neka daleka vremena kojih se prisećamo sa osmehom jer smo ličili na nešto.

Sada nema bežanja-glava je još uvek iznad vode a još nam ruke i noge nisu slomili. Sve će se ovo jednom lane zvati.

Ko ima 3000 dinara neka ode za Loznicu u subotu u 18h, klinci koji pikaju fudbal su jesenji prvaci i valjalo bi da se podrže pa onda Makabi sledeće nedelje, ne vredi, moramo da vadimo i sebe i njih. Nažalost imamo samo jedni druge i malo nas je, ali smo…znate već.

A i nismo tolika.